Pripreme i useljenje privedeni kraju

Početkom septembra siromašna šestočlana porodica Antić iz planinskog sela Drenovac kod Vranja preselila se u novo domaćinstvo u susednom, centralnom Golemom Selu, u kraju Poljanica severozapadno od Vranja, kako je bilo i planirano.

SVI KAO JEDAN: Selidba Antića

 

Kuća sa okućnicom kupljena je zahvaljujući humanitarnoj organizaciji Srbi za Srbe sa sedištem u Beogradu, koja je pročitavši o tužnoj sudbini Antića u "Vestima" pokrenula veliku akciju u Srbiji i posebno u dijaspori, gde ima ogranke širom sveta. Brojni ljudi dobrog srca širom sveta učestvovali su i još učestvuju pri sakupljanju sredstava kako bi se domaćinstvo u potpunosti isplatilo. Preseljenje je izvršio vlasnik prodatog domaćinstva Boško Ljubić sa svojom porodicom, a glavni posrednik oko kupovine i same selidbe bio je i humanista Novica Cvetković, mesni laborant.

Majka Desanka nazdravlja sa Novicom Cvetkovićem

Antići su u novom domu dočekani po starom srpskom običaju, pogačom i solju. Lepo vreme je omogućilo da preseljenje protekne brzo i bez problema, s obzirom na to da Antići nisu imali ni izbliza mnogo stvari. Sve se rukama dalo preneti. U novo domaćinstvo, pored garderobe dobijene od ljudi dobre volje doneli su samo stari frižider i televizor, koji im je jedan od donatora kupio i nešto posuđa. Bila je to velika radost, praćena suzama, jer su majka Desanka i deca Miljana (16), Aleksandar (15), Stefana (8) i Dimitrije (6) stekli uslove za normalan život.
 

Samo je otac Novica, ostao u polusrušenoj kući sa dve krave. Pored njih, u staroj udžerici su ostala dva nova kreveta, takođe, kupljena donacijama. Tu će spavati Novica, a vikendom, po potrebi i Aleksandar, kada treba da pomogne oko krava.
 

- Sakupio sam dosta sena, pa je pomoćna zgrada puna. Rešio sam da ostanem kako bih prehranio krave. Odnošenje sena u Golemo Selo bi mnogo koštalo, zbog lošeg puta. Retko ko bi se i usudio na to - navodi otac Novica, nažalost, sklon da popije koju čašicu više nego što bi trebalo.

Njemu će oko krava pomagati Aleksandar i donosiće mleko, koje im je osnova ishrane. Na proleće preseliće se i Novica zajedno sa kravama. Ipak, postavlja se pitanje šta će ako padne neki veći sneg, pošto se ne zna da li će ostatak njihove kuće ostati čitav. Za sada je važno da su deca iz sobička, kao u filmovima strave i užasa, prešla u siguran i topao dom.

Aleksandar Antić sa članovima HO Srbi za Srbe

 

Majka Desanka, psihički obolela, nije u stanju da se sama stara o domaćinstvu, tako da će tu ulogu na svoja pleća preuzeti brat i sestra, Aleksandar i Miljana. Komšije u zaseoku Baljkovac u Golemom Selu toplo su primile Antiće. Svako je spreman da im pomogne onoliko koliko može. Aleksandar je najzadovoljniji, pošto je odmah pozvan da pomogne u radu oko sena i ostalih poljoprivrednih radova za šta će dobiti pristojnu novčanu naknadu.

- Ovde ima mnogo posla i biće nešto para. Ljubići imaju dosta livada koje ne obrađuju i daće mi da ih radim bez naknade, samo da ih održavam, što će nam mnogo značiti. Biće sena za krave i ostalu stoku, a čuvaćemo i jednu svinju, što mi je velika želja, pa ćemo imati i suvog mesa, masti i svega ostalog da bezbrižni prezimimo zimu - ističe Aleksandar Antić.

Jedan od sadašnjih komšija, Nebojša Stoiljković pomogao im je oko preterivanja drva, šest kubika za zimu. Pomoći će im da naberu granje i nešto tanjeg ogrevnog drveta od bagrema kojeg ima u okolini, u izobilju. Nabaviće za celu predstojeću hladnu sezonu, preteraće i složiće u dvorištu. Nebojša će im, takođe, pomoći da se to istruže, iscepa i složi u jednoj od brojnih pomoćnih prostorija.

- Dirnuti smo pažnjom komšija i njihovom željom da nam pomognu kako bismo se što pre navikli na nove uslove života. Ovo je za nas najlepši san. Imamo dve kuće, dva ambara, štalu, kočinu za svinje, kokošarnik, pomoćnu zgradu, veliki plac, mah sve što nam srce ište. Moram priznati da nam je čudno. Do sad smo živeli u jednoj sobi koja je pretila da se uruši. Svake noći kad bismo legli bojali smo se, posebno kada pada kiša i vetar duva. Na naredni sneg nismo ni pomišljali. Hrabar sam, ali moram da vodim brigu o ostalim članovima porodice, a posebno o Dimitriju - kaže Aleksandar.
 

Dimitrije boluje od epilepsije i moraće ovih dana ponovo na kontrole u bolnici u Vranju. Dečak koji ne skida osmeh na licu rasplakao se na polasku iz stare kuće, ne znajući gde ide. Samo je jedno zamolio:

- Može li mačak Toša da pođe sa mnom. On mi je najbolji drug!

Naravno, i mačak Toša je stigao u novo domaćinstvo i biće u društvu malog Dimitrija. Njegova sestra Miljana sada je učenica drugog razreda Srednje poljoprivredne škole u Vranju, a sa njom je krenuo i Aleksandar, koji je pošao u prvi razred ove škole. Putovaće svakog dana zajedno. Autobus im je blizu, pa će izvaditi mesečne karte koje će im biti omogućene zajhvaljujući dobrotovorima.

- Odlučio sam da završim srednju školu pa da sa nekim znanjem iz poljoprivrede ostanem na selu, oženim se i živim kao pravi domaćin. Da pazim na sestre i bolesnog brata, kao i na majku i oca - rekao je vidno raspoloženi Aleksandar pun želje za životom, radom i napretkom.