Samo istrajnošću do Uroševog boljeg sutra

Drugi deo novčanog priloga Nine Ljiljak iz Melburna od 250 dolara, koji je namenila troipogodišnjem Urošu Karapandžiću iz Pećinaca, obolelom od cerebralne paralize, bio je povod da u beogradsko Dopisništvo "Vesti" dođe njegov otac Dejan Karapandžić kako bi preuzeo dar dobročiniteljke. Ova žena dobrog srca je, podsećamo, isto toliko uputila i 11-godišnjoj Aniti Balaž iz Erdevika, koja je otišla u Beč na transplantaciju srca i pluća.

Mora da nastavi lečenje: Uroš Karapandžić

 

- Od srca hvala i u moje ime Nini Ljiljak, koja nas svojom neprestanom brigom i pažnjom za našeg sina, oduševljava i mnogo nam znači. Naša borba da jedinca osposobimo za život bez tuđe nege i pomoći traje od samog njegovog rođenja i nastavlja se.

Sve nade uložili smo u transplantaciju matičnih ćelija, koja je do sada dala najviše rezultata. Treća, koju je Uroš obavio krajem jula, za sada još nije pokazala bitnija poboljšanja. Tek za dva meseca se očekuje vidniji napredak, a do tada ćemo verovatno morati ponovo i na kontrolu u austrijsku prestonicu. I za to će nam trebati poprilična suma novca. Svaku paru čuvamo u te svrhe, kao i za Uroševe terapije tera suit u Novom Sadu, koje smo nedavno ponovo započeli, jer i one daju dobre rezultate.

- Zbog prirode bolesti, kao što vam je poznato, doskoro nije mogao samostalno da drži glavu, puzi, sedi, hvata predmete rukama, ništa što mogu njegovi vršnjaci. Sada većinu tih stvari može, a i psihički je bolje. Zato sve svoje nade i dalje polažemo u terapije matičnim ćelijama, koje bi u Uroševom slučaju trebalo da se obavljaju na svakih godinu dana. Ipak, suma za ovakav vid lečenja nije beznačajna, jer iznosi čak 10.000 evra, što je meni i supruzi Jeleni gotovo nemoguće da sami obezbedimo.

- Verujemo u dobre ljude i njihovu podršku da našem sinu omogućimo koliko-toliko život bez muka i nadamo se da ćemo uz njihovu svesrdnu podršku u tome i uspeti - rekao je Dejan Karapandžić, žureći da se vrati na posao u Šimanovce.