Zapelo za krov i unutrašnje radove

Više od godinu dana čitaoci "Vesti" i humanisti pokreta Dveri pomažu Miodragu i Slađani Dunjić iz zabite Banovice kod Novog Pazara, da se sa svoje četvoro sitne dece: Dajanom (5), Milicom (4), Dušicom (2) i Jelenom (1), iz 25 kvadrata trošnog sobička, presele u novu kuću, koju su ovog proleća započeli u blizini stare.

Strahuju od urušavanja stare kuće: Porodica Dunjić

 

Donacijama iz Australije, Kanade, Nemačke i Amerike i uz obilatu pomoć Pokreta Dveri u Novom Pazaru, koji su im obezbedili deo građevinskog materijala, Dunjići su "zidali celo leto", da bi konačno stigli do ploče koju će, kako naglašava Miodrag, nekako i naliti, ali dalje neće moći jer novca za nastavak radova - nema.

- Mislim da ću ploču nekako pripremiti i izbetonirati jer ima još nepotrošenog gvožđa, cementa i šljunka. Pozvaću i komšije na mobu. Istina, nisam imao novca za nabavku fert-gredica, pa sam zvao Hida Muratovića da pomogne ako može. Kao i obično, došao je odmah i doneo nam je 100 evra koliko je na brzinu uspeo da nam sakupi u Novom Pazaru - priča Miodrag Dunjić.

Nažalost, nedostaje mu novca za crep i krovnu konstrukciju, a potom i za unutrašnje radove.

- Samo da je nekako ukrovimo i da omalterišemo bar jednu sobicu kako bi deca zimu dočekala na suvom. Verujte, bojimo se da hladne dane dočekamo u staroj kući ispucalih zidova kroz koje i životinje ulaze... Kad mraz stegne i dunu planinski vetrovi biće još gore. Strahujemo svaki put kad zanoćimo u dotrajaloj straćari, da nam plafon i crep ne padnu na glave dece, ne daj bože - ističe Miodrag, koji sam zida i samo povremeno angažuje majstora.

Do pre godinu i po dana, dok o njima nisu pisale "Vesti", Slađana i Miodrag živeli su nadničeći i sakupljajući lekovito bilje i pečurke, od čega su jedva prehranjivali svoje devojčice, a zimi su se smrzavali u dotrajaloj kući građenoj od ćerpiča i blata.

- Sada više ne gladujemo, a deca su pristojno obučena. Kad nam dođe Hido Muratović, dobiju i po koji slatkiš. Zahvaljujući urgenciji Jovana Krkobabića, Miodrag se zaposlio u JP Srbijašume. Pešači do posla po dva-tri sata, po ceo dan je u šumi, dođe umoran, ali lakše se diše. Znamo da stiže plata svakog meseca - rekla je Slađana Dunjić, požrtvovana majka četiri devojčice.

Nada se da će se javiti još dobrih ljudi, koji će im pomoći da kupe crep i ukrove kuću, a ako bude sreće i usele se do oktobra.

- Bez obzira na to da li ćemo ove jeseni dobiti siguran krov nad glavom, mi se do neba zahvaljujemo svima koji su nam do sada pomogli. Živimo u takoreći ovoj nedođiji, 30 kilometara udaljeni od Novog Pazara, pa smo zimi često odsečeni od sveta. Ranije nismo imali nikakvu nadu, mislili smo da ćemo umreti od gladi i studi, a sada na život gledamo sa mnogo više optimizma. Za to su najzaslužnije "Vesti" i njihovi čitaoci, kao i naš dobrotvor Hido Muratović kome bi, za sve što čini za sirotinju ovog kraja, trebalo dodeliti najviši državni orden - zaključila je Slađana Dunjić.