Vi ste naš spasilac!
Obolelom ratniku od vijetnamskog sindroma, 38-godišnjem Dejanu Miloševiću iz Vranja i njegovoj majci Vesni, reporteri "Vesti" uručili su nedavno 55 evra, deo redovne mesečne donacije njihovog dobrotvora iz Nemačke. Tokom susreta sa ovim nevoljnicima i preuzimanja dara, oboje su zaplakali od sreće.
- Hvala našem dobrotvoru, on je naš spas. Ne znamo šta da kažemo, ne postoje više reči kojima bismo izrazili zahvalnost. A, kako živimo, samo Bog zna. Nikad teže, kao da su stigla poslednja vremena... Slična onima kada ste nas pronašli izbezumljene, gladne, u stanu bez igde ičega, kada nismo imali ni grejanje, hranu, odeću, obuću... - priča Vesna nervoznim glasom, uplašena za život sina i nju same.
OgorčeniNedavno je Vesna podnela u PIO Vranje zahtev za tuđu negu, za Dejana. Imala je svu dokumentaciju od neuropsihijatra za vijetnamski sindrom, onda za zglobove, trajna oštećenja. |
Vremena nikad gora za Miloševiće. Njegova bolest, posledica ratovanja u Republici Srpskoj, ostavila je trajne posledice, koje jedino može da sanira lekovima. A, oni su za njega skupi, pošto nema nikakvih prihoda. Pri tom, sada ima i problema sa zglobovima na nogama, što je posledica smrzavanja u ratu, na Romaniji, a to nikako da se sanira. Otoci i pojava rana, vezali su ga za krevet. Leži u sobi i uzdiše. Žao mu majke, koja mora sama da iznosi vodu sa ulične česme na drugi sprat. Uveče sede u mraku, jer nemaju struje, kao ni para za agregat.
- Ranije smo gledali televiziju dva sata uveče, pa je to bila neka razonoda. Sada sedimo na terasi, gledamo svetla po kućama u okolini i zamišljamo kako bi bilo lepo da i mi imamo struju. Donedavno smo mogli da živimo kako-tako. Dok sam bila zdrava, radila u Jumku i po kućama, zarađivala sam bar za sigurne obroke. U Jumku, od decembra 2012. više ne primamo platu, a ona nam je mnogo značila. Kakve su to promene došle, kad nemamo da jedemo. Dođe sto puta gore vreme. Radim i dalje, kao kuvarica u tri smene, a para nema. Državna smo firma, a niko ne dolazi da nas pogleda, da pita kako živimo, kad ćemo da umremo... Da nam bar to obezbede - sasipa Vesna, sa suzama u očima.
POZIV DONATORIMA
Ako želite da se uključite u neku od akcija Humanitarnog mosta, javite se na e-mail adresu: hmost@frvesti.com. Dobićete adresu i broj telefona porodice kojoj želite da pomognete i dogovoriti se sa njima o načinu dostave donacije. Informacije možete da dobijete i od novinara Humanitarnog mosta telefonom na br: +381 11 31 93 771 i +381 11 31 90 924. |
A, kako i ne bi. Ona jede u Jumku jednom dnevno i to je sve. Kod kuće spremi neko jelo za Dejana, koje zbog nedostatka struje ne može da stoji, pa mora da se odmah pojede.
- Malo krompira ili pasulja, varivo ili boraniju, šta nađem na pijaci, ono poslednje što im ostane i daju u bescenje, to jede moj Dejan. Svi nas poznaju, pa daju na veresiju. Uzimamo na više mesta, odmereno. Na jedno vratimo, na drugo se zadužimo. I tako, od danas za sutra. Crno naše, "sečemo uši da zakrpimo leđa", strašno vreme dođe, Bog neka nam je na pomoći - ističe Vesna Milošević.
