Da dugo željeni san uskoro postane java
Potresna priča o životu porodice Antić iz planinskog sela Drenovac kod Vranja, objavljena u "Vestima", svojevremeno je dirnula mnoga srca humanih zemljaka širom sveta. Javilo se mnogo čitalaca sa internet portala, iz zemlje i inostranstva u želji da im pomognu. Pomoć u hrani i odeći stizala je sa svih strana.
U međuvremenu, humanitarna organizacija Srbi za Srbe iz Kanade, čiji su predstavnici takođe pomogli Antićima, odlučili su da im se u blizini, u susednom planinskom Golemom Selu, u zaseoku Baljkovac, kupi kuća i kompletno gazdinstvo s velikim placem kako bi započeli srećniju etapu svog života.
Život od 90 evra mesečnoUprkos tome što Antići imaju dosta obradivog zemljišta i šumu oko kuće, nažalost, nemaju potrebnu mehanizaciju i opremu za obrađivanje. Kako svi žive od 9.200 dinara socijalne pomoći, njihovu finansijsku situaciju još više otežava činjenica da najstarija ćerka Miljana ima troškove školovanja u Vranju, gde ide u srednju Poljoprivrednu školu. A da bi došli do škole, svakog dana najmlađi Antići pešače po 45 minuta u jednom pravcu. |
Članovi ove organizacije pripremaju brojne humanitarne akcije širom sveta, ali i u Srbiji kako bi se što pre ostvario projekat trajnog zbrinjavanja Antića. Od 1. marta do danas sakupili su 3.959 evra. Da bi ostvarili plan, potrebno je još oko 11.000 evra.
- Naša velika želja je da ovu porodicu što pre udomimo pošto, iskren da budem, ne znam kako bi preživeli i ovu zimu u uslovima u kojima sada žive. Tuga je to pregolema. Trudimo se svim silama, da animiramo što više ljudi dobre volje širom sveta da nam pomognu u tome. Prikupili smo skoro trećinu sredstava i iskreno se nadamo da će se našoj borbi priključiti još humanih ljudi, svako u okviru mogućnosti, kako bi Antići dobili pristojan krov nad glavom. Završetak projekta planiran je za 31. jul, ali da bi se ostvario potrebno je da se uključe svi koji mogu na bilo koji način - rekao je Igor Rašula, predsednik humanitarne organizacije Srbi za Srbe.
Razlozi zbog kojih su se zdušno angažovali da pomognu Antićima su brojni. Najveći je, ipak, taj što je golem teret, poput vođenja trošnog domaćinstva, pao na nejaka pleća najstarije dece, 16-godišnjeg sina Aleksandra i 17-godišnje ćerke Miljane.
POZIV DONATORIMA
Ako želite da se uključite u neku od akcija Humanitarnog mosta, javite se na e-mail adresu: hmost@frvesti.com. Dobićete adresu i broj telefona porodice kojoj želite da pomognete i dogovoriti se sa njima o načinu dostave donacije. Informacije možete da dobijete i od novinara Humanitarnog mosta telefonom na br: +381 11 31 93 771 i +381 11 31 90 924. |
Otac Novica ne može da nađe nikakav posao, a majka Dušanka ima psihičkih problema, teško komunicira i nije sposobna da se brine o sebi. Iako veoma mladi, Aleksandar i Miljana se ne žale nad svojom sudbinom, već se hrabro bore da, koliko je u njihovoj moći, pomognu svojoj porodici. Ipak, i pored velike želje, situacija u kojoj se nalaze je veoma loša. Stara i trošna kuća u kojoj žive Antići odavno je nefunkcionalna i nebezbedna.
Žele da žive kao i svi drugi- Kuća koju su članovi Srba za Srbe pronašli za nas lepa je kao san. Iskreno se nadamo da ćemo uz pomoć ovako dobrih ljudi uskoro uspeti i da je kupimo. Prostorija u kojoj sada živimo toliko dotrajala da se u njoj zadržavamo samo koliko moramo. Tačnije, da se sklonimo od nevremena ili da prespavamo jer preti da se sruši.
- Dobro je i to što je novi dom, udaljen desetak metara od četvorogodišnje osnovne, a od centralne osmogodišnje škole u Vlasu oko 500 metara, pa osmogodišnja Stefana i Dimitrije, koji tek treba da krene u prvi razred, neće morati da pešače kilometrima do nje. Zahvalni smo svima koji se trude da nam omoguće da ostvarimo san i da dobijemo nov krov nad glavom - kaže Aleksandar koji, iako je još dete, razmišlja izuzetno zrelo i odgovorno. |
Postoji samo jedna "upotrebljiva" soba veličine oko 15 kvadrata u kojoj stalno borave. Izgled sobe podseća na slike iz horor filmova! Plafon je u toliko lošem stanju da se svakog dana može srušiti, a pod je sačinjen od zemlje i dasaka koje su u dotrajalom stanju, pa im preti opasnost da propadnu u podrum, koji se nalazi ispod ove sobe.
Svih šestoro Antića spava na smenu u dva stara i skoro neupotrebljiva kreveta, bez jorgana i pokrivača, noseći sve što imaju od garderobe da bi se zgrejali. Nemaju kupatilo, niti ima vode u njihovoj kući. Pošto im je bunar presušio, najstarija deca svakog dana donose vodu sa izvora koji je udaljen oko 500 metara. Kupaju se u koritu, grejući vodu u zarđalom loncu na starom šporetu na drva.
Do njihove udžerice, stiže se isključivo terenskim vozilom, a kad padaju kiša ili sneg, skoro je nemoguće doći do njih. Poslednja kiša i nevreme zapretilo je da sruši i tu jednu sobicu u kojoj žive njih šestoro. Sve te kao pelen gorke činjenice ne mogu napustiti, ni misli, niti srce članova organizacije Srbi za Srbe. Otuda i njihove velike želje da im pomognu, nadajući se da će im se u toj borbi priključiti još plemenitih čitalaca "Vesti" za čiju humanost nema granica, ni prepreka.
