Prijatna iznenađenja sa više strana sveta

Životna priča osmogodišnje Jelene Pavlović iz sela Ostra kod Čačka, koja je rođena bez ruku, kao i borba njenih roditelja oca Tiosava i majke Leposave da joj obezbede proteze, ne ostavljaju ravnodušnim plemenite čitaoce "Vesti".

HVALA OD SRCA: Jelena Pavlović sa ocem Tiosavom i fotografijom donatorke Nade i njene ćerke Une

 

Da je ova tvrdnja istinita, potvrdile su to nedavno pristigle donacije posredstvom Redakcije "Vesti" za ovu hrabru malu devojčicu. Anonimni donatori iz Zapadne Australije uputili su joj 200 dolara, dok je Milenko Šipka zajedno sa familijom iz Oberordorfa poslao 50 švajcarskih franaka. To, međutim, nije sve. Darovi su stizali i na njenu kućnu adresu.

Tako su porodicu Pavlović nedavno posetili Stanimir i Vukana Saković iz obližnjeg sela Trnava koji su dugo radili u Švajcarskoj i lično im uručili 100 evra. Jeleni je, u međuvremenu, poštom stigao i poklon-paket i prilog od 100 dolara iz Kvinslenda u Australiji, koji su poslali Nada Maksimović sa ćerkom Unom i sinom Markom, kao i Nadin brat Zoran Maksimović sa sinovima Sašom i Davorom.

- Od srca se zahvaljujem anonimnim donatorima iz Australije, mada bih žarko želela da znam njihova imena, takođe porodici Milenka Šipke, čije me je kratko pismo rasplakalo, kao i Stanimiru i Vukani Saković na ukazanoj podršci. Ne mogu pronaći prave reči kojima bih mogla da objasnim koliko me je obradovao paket koji mi je poslala teta Nada Maksimović i njen brat Zoran sa decom. Kad sam raspakovala paket, osetila sam se kao u bajci - haljinice na bretele kao skrojene za mene, duksevi, trenerke i papučice sa tufnicama, a jednoj papučici bila je i novčanica od 100 dolara. Naravno, obraduju me pokloni i novac, koji moj otac Tiosav čuva za proteze, ali još me više obraduju pisma, koja stižu uz novac ili se nalaze u paketima. Svi me hrabre i žele mi da uskoro dobijem dugo sanjane proteze, a to mi mnogo znači. Uskoro ću svima koji su mislili na mene, a čije adrese imam, poslati pismo zahvalnosti koje ću ispisati prstima na nogama jer jedino tako i mogu da pišem - obećava Jelena dok sa sestrom Marijom po ko zna koji put proba haljinicu koja joj je stigla iz daleke Australije.
 

Uprkos teškom hendikepu, koji je od rođenja primorao da bude veliki borac i da se snalazi na razne načine kako bi mogla koliko-toliko da brine o sebi, Jelena Pavlović je veoma vesela i komunikativna osoba. O svom nedostatku govori ozbiljnošću kakve odrasle osobe, a to je tako samo zahvaljujući njenoj porodici, pre svega ocu Tiosavu i majci Leposavi.

- Problem sa kojim smo se suočili od samog Jeleninog rođenja jeste veliki, ali odlučili smo da Jelenu ne krijemo od sveta i to je je pozitivno uticalo na nju. Tačnije, pomoglo je da odraste u psihički stabilno dete. Ona je veoma hrabra i vesela devojčica, sada potpuno svesna svog nedostatka, ali to stoički nosi na svojim leđima i nadoknađuje drugim vrednostima koje ima. Kao roditelji činimo sve da joj pomognemo. Ipak, prava pomoć nam je stigla od naših ljudi iz sveta jer smo shvatili da nismo sami u svojoj muci. Ti humani ljudi širom planete i ne slute koliko su nam do sada pomogli i to ne samo u novcu, što je važno, već i pronalaženju daljeg životnog puta za Jelenu, a to je jednako važno. Hvala od srca, želimo im svu sreću ovoga sveta - poručuje Tiosav Pavlović.