Hvala što me ne zaboravljate

Posle dva neuspešna pokušaja, ekipa "Vesti" je Ljeposavi Gvozden iz Donjeg Volara, uručila prilog od 100 australijskih dolara bake iz Melburna. Prethodno je naš reporter u prepodnevnim časovima tražio ovu 77-godišnju staricu, ali nje nije bilo u malenoj kućici na osamljenom brežuljku okruženom šumom.

Samuje: Ljeposava Gvozden

 

Dozivali smo je uzalud oko kuće i uz put po šumi, misleći je otišla na bunar po vodu, ali bezuspešno. Vratili smo se neobavljena posla, sa nelagodnom pomišlju da joj se nešto nije dogodilo? Naša potraga preko potoka, močvare, sada već obraslog puta kroz šumu usled nabujale vegetacije, preko brežuljka obraslog visokom travom do njene kuće, nastavila se u večernjim časovima. Tek po mrklom mraku bili smo sigurni da je starica u svom kućerku. Doduše, digli smo je iz kreveta, ali ne uzalud.

Obradovala se poseti i nije se uplašila glasa koji je dozivao da otvori.
- Otkud sad u ovo doba da mi dođete? Baš ste me prijatno iznenadili. Hvala toj ženi iz Australije što mi šalje ovu pomoć. Ko god da je neka joj Bog da blagoslov gde god išla i šta god radila. Kupiću od ovoga nešto namirnica - rekla je ushićeno Ljeposava, koja u kući nema ni struju ni vodu, a potom objasnila gde je bila:

- Jednom me niste našli jer sam bila u poseti kod jedne žene iz sela koja, takođe, živi sama. Ne može čovek ni u mojim godinama da baš nikuda ne ide i da ni sa kim ne kontaktira. Istina, nekako odem, ali teško se vratim do kuće. Svaki put mi je sve teže. Godine nose svoje...

Drugi put kad me niste našli, verovatno, zato što sam izvela ovce na pašu. Rado bih se rešila i te dve ovce, dosadilo mi je, ne mogu ni sebe više da poslužim, a kamoli njih, ali držim ih samo da nisam sama na ovom brdu okruženom šumom. Samoća ubija. Zato volim kad mi dođete, da bar imam sa kim da progovorim koju reč, a i tada znam da nisam sama, jer je neko iz belog sveta mislio na mene.