Dan za dugo i lepo sećanje
Divan, sunčan dan, kao stvoren za odlazak u Trstenu, selo tik uz administrativnu granicu sa Kosovom i Metohijom, 30-ak kilometara udaljenog od Vranja, kako bi uručili donaciju od ukupno 250 evra dobrotvorke iz Nirnberga namenjene braći Aleksić, Dejanu Popoviću i Miodragu Mikiću. U ovom selu po razbacanim zaseocima ima oko 100 kuća u kojima živi oko 40-ak meštana, od toga svega, šestoro dece.
Reporteri "Vesti" u pratnji Slaviše Antića, direktora škole "20. oktobar" u Vlasu i Novice Cvetkovića, laboranta u Zdravstvenoj stanici, pošli su ka Trstenu probijajući se krivudavim putem pored reke. Zajedno sa nama iz Vlasa je pošla i Andrijana Aleksić, koja pohađa šesti razred, sestra braće Nemanje i Mihajla, jedinih đaka trstenske škole. Zemljanim putem, uprkos lepom vremenu, idemo polako, izbegavajući jaruge i rupe, koje kada padne kiša naprave kamioni dok teraju drva sa okolnih planina.
Neizmerna radostZa mlađane Aleksiće, donacija od 200 evra dobrotvorke iz Ninberga velika je kao kuća. Toliki novac vide samo kada je vašar u Vlasu. Dnevnice koje donese njihov otac "krvavo" zarađujući po šumama, sekući, izlaćeći iz dolina i tovareći drva za privatnike, nisu ni blizu ove sume. Zato skromni Andrijana, Mihajlo i Nemanja ovaj poklon nikada neće zaboraviti i uvek će se sa osmehom na licu prisećati šta je za njih učinila žena kojoj ni ime ne znaju, ali koja je mislila na njih i poželela da ih nagradi i obraduje. Nagrada, priznaju, za njih nije mogla biti bolja. |
Put se odužuje, ali nekako stižemo ispred škole, koja je stara pola veka i u koju od tada nije udaren ni jedan ekser, a kamoli popravljen krov, koji prokišnjava ili sanitarni čvor koji je u kavru, tako da u školi vode nema. Dočekuje nas veseli žamor dečačića, jedinih učenika ove škole Mihajla i Nemanje Aleksića, skromno obučenih, ali čistih i urednih. U okolini bujna vegetacija, sa jedne strane huči reka, sa druge žubori potočić, ptice cvrkuću, raduju se sunčanom danu.
Iz jedine učionice, u kojoj je sto, dve kupe i dve stolice, kao i peć-bubnjara, dolaze veseli glasići Mihajla i Nemanje, koji čitaju iz gradiva uz pomoć učitelja. Naš dolazak ne remeti čas. Čekamo da se završi, a onda da se srdačno pozdravimo sa decom na čijom licima i u očima se vidi kako bi meštani rekli "neka mila zvezda". U dvorištu na cepanicama od drveta spremnih za hladno vreme, sedamo da se nadišemo čistog vazduha u društvu domara Miodraga Mikića koji brine o školi. Direktor Slaviša, laborant Novica i reporteri "Vesti" odlučili su da deci prirede skroman ručak u prirodi. Raspaljuje se skara za meso, a tu su i pogače.
Po završetku časa nastaje pozdravljanje, dečaci su stidljivi, ali radosni, jer su saznali da će dobiti pomoć od dobrotvorke iz Nirnberga. Donaciju ove žene dobrog srca iz Nemačke od ukupno 250 evra delimo prema njenoj želji: 100 evra za decu, 100 evra za učitelja Dejana Popovića i 50 evra za domara Miodraga Mikića. Po uručenju istih, sledi prizor koji je sve dirnuo, a deci naterao suze na oči.
Učitelj Dejan Popović koji svakog dana dolazi u školu, bez obzira na vremenske uslove, do Vlasa autobusom, a onda pešači u dva pravca po devet kilometara, izjavljuje da se zahvaljuje na pomoći, ali da je odlučio da novac pokloni deci kako bi mogli po prvi put da odu na ekskurziju, posebno Andrijana.
POZIV DONATORIMA
Ako želite da se uključite u neku od akcija Humanitarnog mosta, javite se na e-mail adresu: hmost@frvesti.com. Dobićete adresu i broj telefona porodice kojoj želite da pomognete i dogovoriti se sa njima o načinu dostave donacije. Informacije možete da dobijete i od novinara Humanitarnog mosta telefonom na br: +381 11 31 93 771 i +381 11 31 90 924. |
- Znam da ovoj dobroj i miloj dečici svega treba i da su o ekskurziji mogli samo da maštaju. Baš zato želim da im one ostanu u najlepšem mogućem sećanju. Ne želim da se ustežu od bilo čega i gledaju svoje vršnjake iz daleka, pateći što ne mogu sebi ništa da priušte... - rekao je učitelj Dejan Popović.
Zahvalio se i domar Miodrag Mikić, koji i sam teško živi. Deca su zanemela. Andrijana kaže da mora da pita oca za ekskurziju, ali učitelj Dejan je već obavio razgovor i novac za decu oko ekskurzija ide kod direktora Slaviše. Andrijana će tako, ići sa šestim razredom za Novi Sad. Ova ekskurzija košta oko 60 evra, s tim što će 20 evra poneti za trošak, da kupi sebi šta želi, da pojede ono što voli, a biće toga puno, jer ova deca su navikla da jedu mahom krompir, pasulj i hleb. Mali Mihajlo i Nemanja dobiće po 10 evra za trošak u Vranju i Vranjskoj Banji.
Ručak je ubrzo gotov. Meso sa skare se deci dopada. Nisu do sada jeli tako nešto, čak ni pljeskavice, jer u Vlasu koje je centralno selo, nema ni trafike na kojoj bi se išta od mesa sa roštilja prodavalo. Samo nekoliko prodavnica. Oni u Vranje ne idu, daleko im je, a i nemaju pare za to. Dirljivo je gledati decu kako jedu meso sa roštilja. Ćutimo, zalogaji nam ostaju u grlu. Samo najedno mislimo: "O, zemljo, Srbijo, kuda ideš, ako su ti deca gladna i ne znaju sa 12 i više godina za najobičnija jela"? Ipak, svi su na kraju srećni, pošto je misija dobročiniteljke iz Nirnberga uspela i više nego što se moglo očekivati.
Nema više preprekaDirektor Slaviša Antić nam objašnjava da je Mihajlu i Nemanji škola platila ekskurziju, jer je odluka nastavničkog veća da po mogućnosti idu sva manja deca, do četvrtog razreda. Škola je siromašna, ali ima mali sopstveni budžet, pa gleda da svim siromašnim učenicima izađe u susret. Problem je što je više od 70 odsto njih siromašno, neki više, neki manje. Andrijanu su pitali više puta da li želi da ide na eksurziju, da sprovedu još neku u nizu akcija prikupljanja para, ali ona nije htela. Opravdajući se da ne želi da putuje, a i roditelji nisu voljni da je puste, jer nemaju para da joj daju za trošak. Ide se u veliki grad, a ne žele da im dete pati zbog nemaštine. Sada kada je stigla donacija iz Nemačke, nema više prepreka za to da ova devojčica ode u Novi Sad. |
- Otac nam je rekao da se obavezno zahvalimo u ime cele naše porodice dobročiniteljki iz Nemačke. Novac koji smo dobili, potrošićemo na preko potrebne namirnice. Bog da poživi našu dobrotvorku! - u glas su poručili mali Aleksići anonimnoj dobrotvorki iz Nemačke.
