Sinovima sada i otac i majka

Duže od tri decenije traje hod po mukama Vukomira Tomovića, siromašnog seljaka iz zabitog Pasijeg Potoka na planini Rogozni koji, zahvaljujući najviše čitaocima "Vesti", od pre tri godine, sa od rođenja paralizovanim sinovima 35-godišnjim Predragom i 25-godišnjim Ivanom živi u naselju Šestovo na periferiji Novog Pazara.

Hod po mukama dug tri decenije: Vukomir Tomović sa bolesnim sinovima i majkom

 

Potresne slike Vukomira i njegove pokojne supruge Zorke, snimljene dok satima na leđima kroz bespuća i po vejavici nose Predraga i Ivana lekaru u 30 kilometara udaljeni Novi Pazar, svojevremeno su obišle svet i ganule mnoge čitaoce "Vesti" i dobre ljude iz dijaspore. Mnogi su se javili, od Čikaga do Sidneja, da pomognu Tomovićima da sagrade kuću u Novom Pazaru, da više ne pešače, da se ne pate po blatu i snegu i da Predrag i Ivan budu blizu lekaru i Rehabilitacionom centru u Novopazarskoj Banji.

Snalazi se i u kuhinji: Vukomir Tomović

Za dve godine, na placu koji im je poklonila opština Novi Pazar, Vukomir je prilozima iz celog sveta i solidarnošću nekoliko Novopazaraca podigao kuću u koju se uselio sa bolesnim sinovima, suprugom Zorkom, majkom Vukosavom i trećim (jedinim zdravim) sinom Zoranom i snajom Marinom koji, da muka i tuga budu još veći, imaju nepokretnu sedmogodišću ćerku Katarinu. I mala Kaća je vezana za invalidska kolica, stalno je po bolnicama i na rehabilitaciji u Novopazarskoj Banji, sa slabim izgledima da uskoro prohoda.

- Do prošlog leta, dok nas zauvek nije napustila Zorka, nekako smo se i snalazili, naši sinovi Predrag i Ivan imali su kakvu-takvu negu, stizala nam je povremeno pomoć čitalaca "Vesti", imali smo za hranu i lekove, više nam nije ni trebalo. Ali, Zorkina smrt nas je sve duboko potresla, kako dani prolaze shvatamo koliko nam je značila i koliko nam nedostaje, bila je stub kuće. Sad sam ja Predragu i Ivanu otac i majka, moram da brinem i o baki Vukosavi, a patim i za unukom Katarinom kojoj ne mogu da pomognem - priča kroz suze Vukomir.

Naglašava da ne zna kako će dalje kroz život i da li će, sa svojim siromaštvom i mukom, moći da bude oslonac svojim paralizovanim sinovima. I sam je narušenog zdravlja, mislio je da će ga Zorka nadživeti i da će, ako se njemu nešto desi, ona brinuti o Predragu i Ivanu.

- Sudbina je htela drugačije... Da nije bilo čitalaca "Vesti" iz Australije, Nemačke, Amerike i drugih zemalja, koji nas se sete za Božić, Vaskrs i druge praznike, ne znam kako bismo izdržali. Život se sa nama surovo poigrao, a našim nevoljama kao da nema kraja, Predrag i Ivan nikada nisu prohodali, celog života su nam "na rukama". Tek pre dve godine nabavili smo prva invalidska kolica, činimo sve što je u našoj moći da im ublažimo nevolje i koliko-toliko ulepšamo život. Ali, od posne zemlje na Rogozni, malo šume i dve krave koje smo imali nismo mogli više da im priuštimo. Preseljenjem u Novi Pazar naš život se promenio nabolje, ali nas je iznenadna i prerana Zorkina smrt ponovo vratila na početak - ističe Vukomir.

Ipak, ovaj čovek kaže da se neće predati, da će možda i za njegovu decu doći bolji dani.

- Moramo verovati u bolje sutra, moramo se nadati... Moramo se boriti i zbog svih dobrih ljudi iz naše dijaspore koji nas bodre i pomažu nam u našoj nevolji. Svima se iskreno zahvaljujemo i svima želimo dobro zdravlje i uspeh u životu - poručuje ovaj hrabri Novopazarac.