Sinovima sada i otac i majka

Hod po mukama dug tri decenije: Vukomir Tomović sa bolesnim sinovima i majkom

 

Potresne slike Vukomira i njegove pokojne supruge Zorke, snimljene dok satima na leđima kroz bespuća i po vejavici nose Predraga i Ivana lekaru u 30 kilometara udaljeni Novi Pazar, svojevremeno su obišle svet i ganule mnoge čitaoce "Vesti" i dobre ljude iz dijaspore. Mnogi su se javili, od Čikaga do Sidneja, da pomognu Tomovićima da sagrade kuću u Novom Pazaru, da više ne pešače, da se ne pate po blatu i snegu i da Predrag i Ivan budu blizu lekaru i Rehabilitacionom centru u Novopazarskoj Banji.

Snalazi se i u kuhinji: Vukomir Tomović

Za dve godine, na placu koji im je poklonila opština Novi Pazar, Vukomir je prilozima iz celog sveta i solidarnošću nekoliko Novopazaraca podigao kuću u koju se uselio sa bolesnim sinovima, suprugom Zorkom, majkom Vukosavom i trećim (jedinim zdravim) sinom Zoranom i snajom Marinom koji, da muka i tuga budu još veći, imaju nepokretnu sedmogodišću ćerku Katarinu. I mala Kaća je vezana za invalidska kolica, stalno je po bolnicama i na rehabilitaciji u Novopazarskoj Banji, sa slabim izgledima da uskoro prohoda.

- Do prošlog leta, dok nas zauvek nije napustila Zorka, nekako smo se i snalazili, naši sinovi Predrag i Ivan imali su kakvu-takvu negu, stizala nam je povremeno pomoć čitalaca "Vesti", imali smo za hranu i lekove, više nam nije ni trebalo. Ali, Zorkina smrt nas je sve duboko potresla, kako dani prolaze shvatamo koliko nam je značila i koliko nam nedostaje, bila je stub kuće. Sad sam ja Predragu i Ivanu otac i majka, moram da brinem i o baki Vukosavi, a patim i za unukom Katarinom kojoj ne mogu da pomognem - priča kroz suze Vukomir.

Naglašava da ne zna kako će dalje kroz život i da li će, sa svojim siromaštvom i mukom, moći da bude oslonac svojim paralizovanim sinovima. I sam je narušenog zdravlja, mislio je da će ga Zorka nadživeti i da će, ako se njemu nešto desi, ona brinuti o Predragu i Ivanu.

- Sudbina je htela drugačije... Da nije bilo čitalaca "Vesti" iz Australije, Nemačke, Amerike i drugih zemalja, koji nas se sete za Božić, Vaskrs i druge praznike, ne znam kako bismo izdržali. Život se sa nama surovo poigrao, a našim nevoljama kao da nema kraja, Predrag i Ivan nikada nisu prohodali, celog života su nam "na rukama". Tek pre dve godine nabavili smo prva invalidska kolica, činimo sve što je u našoj moći da im ublažimo nevolje i koliko-toliko ulepšamo život. Ali, od posne zemlje na Rogozni, malo šume i dve krave koje smo imali nismo mogli više da im priuštimo. Preseljenjem u Novi Pazar naš život se promenio nabolje, ali nas je iznenadna i prerana Zorkina smrt ponovo vratila na početak - ističe Vukomir.

Ipak, ovaj čovek kaže da se neće predati, da će možda i za njegovu decu doći bolji dani.

- Moramo verovati u bolje sutra, moramo se nadati... Moramo se boriti i zbog svih dobrih ljudi iz naše dijaspore koji nas bodre i pomažu nam u našoj nevolji. Svima se iskreno zahvaljujemo i svima želimo dobro zdravlje i uspeh u životu - poručuje ovaj hrabri Novopazarac.