Činim sve da se bolest ne vrati

Razlog za dolazak u Beograd 24-godišnje Azre Arifović iz Novog Pazara bio je kontrolni pregled na Vojnomedicinskoj akademiji gde joj je pre četiri godine dva puta izvršena transplantacija kostne srži. Oba puta davalac je bio njen brat, presrećan koliko i Azra, obolela od leukemije, što je drugi pokušaj bio uspešan.

Terapija do kraja života: Azra Arifović

A povod za Azrin dolazak u beogradsko Dopisništvo "Vesti" je donacija vredna 50 australijskih dolara, stigla još u vreme novogodišnjih praznika od Duška iz Australije.

- Veoma sam zahvalna Dušku na ovom vrednom daru. Možda je to za nekog izraz pažnje, ali za mene je istinska pomoć. Noćas u jedan sat posle ponoći krenula sam u Beograd da bih stigla na vreme da mi se u jednom danu urade svi pregledi, dođem kod vas i stignem na popodnevni autobus. Na takav napor sam prinuđena, jer za prenoćište treba novca, a ja imam tek toliko da platim kartu, gradski prevoz i nešto prezalogajim - priča bez stida i kompleksa, a najmanje samosažaljenja ova hrabra devojka koja je uspela da se iščupa iz čeljusti opake bolesti, a sada se lavovski bori da stigne do lekara i redovno uzima terapiju, kako je ona ne bi ponovo iznenadila.

Nalazi koje je Azra donela sa VMA su dobri, što je u skladu i sa njenim subjektivnim osećajem i izgledom. Ljupka, vitka i hitra, belog tena, ali ne bolesno bledog, više liči na devojku koja žuri na fakultet na predavanje ili firmu u kojoj je zaposlena, nego zalečenu bolesnicu.

To joj i kažemo, a ona blistavih očiju i širokog osmeha zahvaljuje na komplimentima i odgovara:

- Tako se i osećam. Da nije ovih kontrola jer pred svaku imam malu tremu, i redovne terapije lekom "glivec" od 400 mg već bih zaboravila da sam leukemiji umalo podlegla. Naravno, za moj spas nisu samo zaslužni lekari i moj brat nego i ljudi dobre volje koji mi obezbeđuju ovaj medikament, čija mesečna doza košta između 2.000 i 2.5000 evra, zavisno od zemlje gde se nabavlja. Za tri i po godine, od kada je apel objavljen u "Vestima", samo jedan mesec sam bila bez terapije što, hvala bogu, nije dovelo do pogoršanja mog zdravstvenog stanja.

Potom vadi iz tašne rokovnik u koji upisuje imena svih donatora. Od našeg poslednjeg razgovora dobila je na kućnu adresu kutiju "gliveca" od Marinka Gajića, zvanog Mako. Poreklom je iz Banjaluke, a živi i radi u Cirihu. Koliko mu je ova devojka zahvalna shvatio bi tek kada bi čuo način na koji izgovara njegovo ime. I Nijaz Ljajić živi u Cirihu. Polazeći u Rožaje, gde je rođen, poneo je mladoj Novopazarki dve kutije leka i 100 evra. To je zajednička donacija ovog našeg čitaoca i njegovog prijatelja koji želi da ostane anoniman.

- Jednu kutiju trošim, a dve su u rezervi. Ovi divni ljudi i ne slute šta su učinili za mene. Neću da govorim da je "glivec" lek života. Reći ću samo da je prava blagodet leći i mirno zaspati, znajući da ću ujutru imati tabletu. Samo onaj ko je doživeo nešto slično zna koliko su duge i teške besane noći - rekla je Azra Arifović, odlazeći žurno na autobusku stanicu, zadovoljna i rasterećena briga.