Jelena sve bliža cilju

Priča, svaki put kada se objavi na stranicama Humanitarnog mosta o porodici Tiosava Pavlovića iz sela Ostra kod Čačka u kojoj je pre osam godina, kao treće dete, bez ruku rođena njegova ćerka Jelena, nikoga ne ostavlja ravnodušnim. Naprotiv, iz dana u dan sve je veći broj zemljaka iz sveta koji svojim donacijama pomažu roditeljima, ocu Tiosavu i majci Leposavi, da obezbede sredstva za nabavku proteza svojoj mezimici i na taj način bar donekle ublaže surovost prirode koja se poigrala i njihovim i Jeleninim životom.

Deda i unuci: Danilo Pavlović sa Jelenom, Petrom i Marijom

 

Reporter "Vesti" nedavno je bio u prilici da već pristojnom iznosu do sada prikupljenog novca u akciji Humanitarnog mosta, koji je prešao 3.000 evra, pridoda i nove donacije. Anonimni donator iz Hanovera poslao je 100 evra kao i porodica Ilić, Kninjani koji žive u Nemačkoj, Nada Graorac iz Minhena darovala je 50 evra, koliko i parohijana crkve Sv. Sava iz Pariza, ovoga puta Vukana i Stanimir Saković, koji su po ko zna koji put iskazali svoje čovekoljublje u situaciji kada je pomoć stvarno potrebna.

Ovog puta onima koji su poslali novac, ali i pisma kojima hrabre porodicu da istraje u svojim nastojanjima da Jeleni obezbedi proteze, kroz suze se zahvalio deda Danilo, a kakav je osećaj kad zaplače osamdesetogodišnji starac zaista je teško opisati.

- Ne znam šta bih dao da je sve drugačije i da Jelena ima ruke... Ne znam čime smo mi zaslužili da se to desi, ali, eto, kada je već tako onda nam ništa drugo ne preostaje nego da se borimo i izborimo da mojoj unuci nabavimo proteze. Stvarno nam je mnogo teško, ali ljudi iz sveta koji nam pomažu vratili su mi veru da ću doživeti da vidim svoju unuku sa rukama, pa makar i veštačkim - govori starina Danilo dok mu suze u grlu zadržavaju reči zahvalnosti.

Pomoć porodici Pavlović upućuju ljudi široke duše preko naše Redakcije, ali se javljaju i telefonom nudeći pomoć i savete, a na kućnu adresu Pavlovića stižu i novčane pošiljke.

- Pre nekoliko dana dobio sam 100 američkih dolara od Ljiljane i Milorada Sajića, naših ljudi iz Kadine Luke kod Ljiga koji žive u Čikagu, a telefonom mi se javljao i Radovan Šarić iz Švajcarske koji mi je tražio adresu na koju može da mi pošalje novac i žiro- računa. Prikupio je donaciju sa svojim prijateljima. Svi ti ljudi koji se javljaju celoj mojoj porodici daju krila u nastojanjima da pronađemo način da obezbedimo proteze za našu Jelenu. U međuvremenu sam sa ćerkom bio u Zavodu za protetiku Rudo u Beogradu gde su nam rekli da bi Jeleni trebalo što pre uraditi estetske proteze, a potom i druge koje bi bile funkcionalne. U kontaktu sam i sa predstavništvom firme Ottobock u Beogradu za koju pripremam novu kompletnu lekarsku dokumentaciju, nakon čega će njihov konzilijum odlučiti šta treba uraditi. U svakom slučaju, nakon pisanja "Vesti" moja porodica polagano ide putem koji će nas odvesti do rešenja najvećeg i najbolnijeg problema. Svaku reč zahvalnosti koju bih uputio Redakciji "Vesti", ali i svima onima koji su nam do sada pomogli, bila bi preslaba i ne bi dovoljno govorila o tome koliko nam stvarno pomažu - rekao je otac Tiosav i naglasio da još uvek ne isključuje mogućnost Jeleninog odlaska u Nemačku po proteze i prihvatanja gostoprimstva naših čitalaca, ukoliko se pokaže da ovdašnji protetičari ne pristupaju profesionalno i efikasno završetku posla.