Pravi prijatelji pomažu u nevolji

Plemenita čitateljka "Vesti" Gvozdena Ekvilo iz Ciriha, godinama predano brine o 39-godišnjem Aleksandru Čoliću iz Ljubesela kod Topole, obolelom od ubrzanog starenja mozga, i njegovoj majci Ljiljani kojoj je briga o bolesnom sinu već dugo na prvom mestu. Podrška ljudi dobre volje mnogo im znači, a Gvozdena Ekvilo jedna je od onih koja ih je prigrlila kao svoje najrođenije.

Zahvalni majka i sin: Ljiljana i Aleksandar Čolić

 

Za samo nedelju dana ova humana žena poslala im je dva puta po 100 evra, kao i četiri paketa sa odećom i kozmetikom.

- Ne postoje reči kojima bih izrazila zahvalnost i ljubav koju osećam prema ovoj divnoj ženi. Teško je kada čovek dođe u situaciju da zavisi od pomoći drugih ljudi, ponekad oseti i stid zbog sopstvene nemoći i muke. Ali ljudi poput naše Goge, kako je od milja zovemo, vraćaju nam veru da još ima onih koji su u stanju da razumeju tuđe nevolje i koji su spremni da ih ublaže - kaže Ljiljana Čolić.

Baš ovih dana na adresu porodice Čolić stigla je i donacija organizacije Srpska bratska pomoć iz Toronta u Kanadi, koji četiri puta godišnje šalju novac Aleksandru. Ovoga puta stiglo je 34.000 dinara, a donacija će biti iskorišćena da Aca uskoro ode na rehabilitaciju u banju Selters u Mladenovcu.

- I podrška naših zemljaka iz Kanade mnogo nam znači. Već godinama znamo da je to novac na koji uvek možemo da računamo. Kada donacija stigne uoči zime, sigurni smo da ćemo imati za drva. Zahvaljujući ovoj koja je nedavno stigla, moj sin će otići na lečenje. Kad govorim o tim ljudima i njihovim dobrim delima, teško mi je da nađem reči zahvalnosti. Suvišno je da po ko zna koji put kažem da su dobrodošli u naš skromni dom kada god to požele. Oni to već znaju. Neka budu zdravi i živi, neka im se dobro uvek dobrim vrati, neka im deca budu dobri ljudi jer imaju od koga to da nauče i prihvate - kaže zahvalna majka Ljiljana Čolić.

Ona i njen sin veruju da su stekli iskrene prijatelje, kad se prijateljstvo učvrsti u nevolji, onda je trajno. Aleksandar to najbolje zna, jer na vrata njegovog doma zakucaju povremeno i neki stari školski drugovi koji ga nisu zaboravili. A oni koji ga se više i ne sećaju, i nisu prijatelji.