Bog vam stope pozlatio
Novčana pomoć od 300 dolara koju je naša verna čitateljka B. G. iz Adelejda u Australiji uputila teško bolesnom Aleksandru Čoliću (44) iz Ljubesela kod Topole, stigla je na konačno odredište i njegov kućni prag.
Baš kao i prethodnog puta, donela je ogromno olakšanje, kako nesrećnom mladiću obolelom od ubrzanog starenja mozga, čini se još više njegovoj samohranoj majci Ljiljani.
Iznenađena i duboko ganuta zavapila je:
- Stvarno ne mogu da verujem da nam je ta divna žena ponovo pritekla u pomoć. Neka joj dobri Bog stope pozlati! Već nas je u nekoliko navrata spasavala mnogih muka, a sada opet. Ne znam šta reći, toliko dobrote i razumevanja za tuđu nevolju, to može samo iskrena i čestita duša. Nikada nećemo moći dovoljno da joj se zahvalimo. Odmah sam poručila ogrev, treba da stigne već narednih dana, tako da za mene i Acu neće biti zime, bar u narednih dva - tri meseca. Zavisi od žestine nadolazeće zime. Još jednom do neba hvala toj divnoj ženi iz daleka. Svojim dobročinstvom i u pravom smislu te reči, zagrejala nam je srce i dušu - kazala je majka Ljijana Čolić (63) dodavši:
POZIV DONATORIMA
Ako želite da se uključite u neku od akcija Humanitarnog mosta, javite se na mejl adresu: hmost@frvesti.com. Dobićete adresu i broj telefona porodice kojoj želite da pomognete i dogovoriti se sa njima o načinu dostave donacije. Informacije možete da dobijete i od novinara Humanitarnog mosta na: +381 11 31 93 771 i +381 11 31 90 924.
- Ne mogu, niti zaboravljam i sve ono što su ostali humani zemljaci činili za nas u proteklih deset godina. Koliko sam im zahvalna, samo nebo zna. Da nije bilo njih i njihove prijateljske ruke, mog Ace odavno ne bi bilo među živima. Sama ne bih mogla da mu obezbedim lekove, terapije i sve ono što mu je potrebno. Njegov otac je preminuo, a na njegovu podršku nikada i nismo mogli da se oslonimo niti računamo. Otkada je Aca pao u postelju to su i meni mogućnosti da nešto zaradim u nadnici svedene na minimum, a naša situacija, samim tim, stigla do tačke pukog preživljavanja. Odnedavno, Aca više nije sposoban za fizikalne terapije. Često gubi vezu sa realnošću, a i vid mu je znatno oslabio. Šta nam budućnost donosi ne znam, ali činim sve od sebe i činiću dokle god mogu, da mu teško breme bolesti olakšam, pa kako i meni bude. Imamo samo jedno drugo.
Kako mora da bude
- Teško mi je i umorna sam od svega što nas toliko godina prati. Od sirotinje, bolesti koja nas je ophrvala, bespomoćnosti da sami bilo šta promenimo, a mukama se kraj ne nazire. Mislim da bi svakom čoveku to dojadilo. Posebno je teško kad se zavisi od tuđe milostinje. Zašto se to survalo na nas, Bog sveti zna. Ipak, da nas nijednog trena nije napustio, govore dobročinstva ovako divnih ljudi sa svih strana sveta, na čemu smo zahvalni. Biće kako mora da bude - kazala je skrhana Ljiljana Čolić.
