Ni zima ne mora da bude teška

Porodica Damnjanović iz Sidneja odvojila je 1.000 australijskih dolara i poslala posredstvom Redakcije "Vesti" kako bi u svakodnevno sivilo štićenika Humanitarnog mosta unela bar malo svetlosti i topline. Činili su to i Damnjanovići i ranije, bez prethodne najave i posebnih uputstava za novinare našeg lista.

Zemljaci brinu o njima: Porodica Dunjić

 

Uz novac su poslali kratku poruku kome i koliko novca uručiti, a na njoj su ljudi različite starosne dobi, iz gradskih i zabitih seoskih sredina kojima je zajedničko siromaštvo i neizvesno sutra. O budućnosti i ne razmišljaju, jer za one koji se bore za koricu hleba, bočicu leka, a u ovim zimskim mesecima sa snežnim smetovima, i prekosutra je daleko.

I bilo bi tako svih 365 dana u godini da nije čitalaca "Vesti". Ovo su reči Slavice Devidžić iz Zvečana koja je od pogroma kosmetskih Srba 17. marta 2004. godine prognana sa svog ognjišta. Sa suprugom, koji je nedugo potom preminuo, zaustavila se u ovom gradiću. Privremeni smeštaj u staroj i napuštenoj kući i danas je dom ove samohrane majke koja je uspela da podigne šestoro dece. Najstarija ćerka je udata, najmlađi sin pohađa predškolsku nastavu i u septembru će sa četiri sestre svakog dana ići u školu. Za majku Slavicu, čija mesečna primanja ne prelaze 200 evra, još jedan trošak.

Dodbija struju: Živka Popović

- Polazak svakog deteta u školu za mene je i radost i briga. Svi su dobri đaci i ne zadovoljavaju se samo osnovnom školom i moj ponos što imam takvu decu samo uvećava brigu i strah od dana kada neću moći da ih opremim za nastavu. Zahvaljujući čitaocima "Vesti", nisam morala nijedno dete po završetku osnovne škole da ostavim u kući i šaljem u nadnicu. Mislim da bi mi srce prepuklo da sam došla u situaciju da odlučim ko će od njih šestoro morati da se odrekne đačkog, čak i za siromašne, najlepšeg životnog doba, i preuzme sa mnom teret vođenja domaćinstva - pričala je Slavica Devidžić, kojoj su Damnjanovići namenili 300 australijskih dolara.

Polovinom novca će, kaže, zakrpiti jednu od stotinu "rupa" u kućnom budžetu, a polovinu ostaviti da Antonija, svog jedinca i mezimca opremi za zvanični polazak u školu.

- Iako do tada ima osam meseci, već sam počela da smišljam kako da uštedim. Iskreno govoreći, nadala sam se da će se neko od čitalaca "Vesti" setiti moje dece za novogodišnje i božićne praznike. Oni prođoše, a ja se uteših da neće ostati zaboravljeni za Uskrs. Damnjanovići kao da su ušli u moju dušu i moju tajnu nadu pretvorili u javu. Šta reći sem da želim da se i njima želje ostvaruju pre nego što ih izgovore - rekla je istinski obradovana i oraspoložena ova hrabra žena i požrtvovana majka.

Po 100 dolara Damnjanovići su namenili 34-godišnjem kvadriplegičaru Danilu Jovanovu iz Kraljeva koji je od avgusta 2011. godine u Igalu gde ima mnogo bolje uslove i gde se mnogo bolje oseća, te Živki Popović, 80-godišnjoj starici iz Tmave kod Kuršumlije koja je drugu deceniju 21. veka dočekala u trošnoj stoletnoj kući bez struje i vode.

Makar neće biti gladni: Porodica Jelić

 

Nisu Damnjanovići zaboravili ni strahovanja dve porodice sa Peštera kada je zima samo nagoveštaj od sebe dala. Za šestoro Dunjića iz Banovice, koji dele osam kvadrata i brinu da li će okovani snegom i ledom imati dovoljno hrane i tople odeće do proleća, poslali su 300 dolara. Vremena ima još da se dokupe namirnice i odnesu iz Novog Pazara, udaljenog 30 kilometara od njihove brvnare, zemljanog poda, podignute na samku, u zaseoku Žabrena do koje se pešači desetak kilometara od centra sela. Četvorogodišnjoj Dijani, trogodišnjoj Milici, jednoipogodišnjoj Dušici to ne smeta, ako ima vrućeg hleba i ako petomesečna Jelena noću ne plače. A hleba ima ako ima brašna od koga će ga umesiti majka Slađana, a mirnog sna ako bude suvih pelena da bebu presvuče čije malo telo ne može da izdrži hladnoću koja se uvlači u mokru odeću, često polusmrznutu, koja postaje gruba i pravi rane na nežnoj bebinoj koži.

Na drugom delu ove sure planine, u selu Cvrsko, zimuju Jelići. U brvnari bez vode, struje, televizora, uz lampu na gas, domaće zadatke pišu osnovci Mićo, Miloš i Marko, dok otac Darko, majka Svetlana i deda Tomislav strahuju da se prošlogodišnja zima ne ponovi kada 45 dana do Sjenice nisu mogli da siđu, a jedva su uspevali i do staja da dođu i nahrane stoku. Njima su Damjanovići poslali 200 dolara, a svima istu poruku: "Želimo vam mir, dobro zdravlje i svako dobro od Boga".
 

Kako je suđeno Dobili 400 dolara: Slavice Devidžić Danilo Jovanov odrekao se svoje donacije u korist dece Slavice Devidžić sa Kosova. U razgovoru sa novinarima Humanitarnog mosta zamolio je čitaoce "Vesti" da mu ubuduće ne šalju pomoć i izneo stav da ne želi da se o njemu piše u novinama.   Razloge ove svoje odluke nije obrazložio, ali mi smo dužni da je ispoštujemo, uvereni da će isto učiniti i donatori. Tako je Slavici Devidžić, umesto 300 poslato 400 australijskih dolara, što je njenu zahvalnost uvećalo, a njenoj deci još veću radost donelo. Ozareno majčino lice njima je najveći poklon, a njoj saznanje da im ceo mesec može kuvati kvalitetnija i ukusnija jela, što će im poboljšati imunitet i smanjiti opasnost od prehlade i virusa gripa.   Uručenja u toku Prilog namenjen Živki Popović biće pridodat ranije stiglim donacijama što bi trebalo da pokrije troškove uvođenja struje tako da u naredne dve nedelje možemo očekivati da sijalica zasija i u domu starice. Iako je Pešter okovan snegom, ali ni blizu kao prošle zime, reporteri "Vesti" potrudiće se da stignu do Jelića i Dunjića i uruče im pomoć Damnjanovića i pismo u kome im nude ruku prijateljstva.