Darove šalju zemljaci i stranci

Naša verna čitateljka i redovna učesnica u akcijama Humanitarnog mosta Rajka Tarlać iz Sidneja letos je boravila u RS gde je ponikla i odakle se u svet otisnula. Našla je vremena da poseti većinu svojih zemljaka kojima je tokom proteklih godina pomagala. Sve nije mogla jer je njih mnogo više od dana koliko je za odmor odvojila.

Oplakuje suprugu i gaji sina: Goran Dunović i mali Nikola

Među srećnicima koji su upoznali ovu preduzimljivu i odlučnu ženu u donošenju životnih odluka, ali srca toplog i nežnog, je tročlana porodica Kukić iz Prijedora. U njihovim životima sreća se tek povremeno javi kao blesak i oni ga čuvaju u sećanju i vraćaju su mu se kad im ponestane snage da nose teško breme.

A da su i Kukići ostali Rajki Tarlać u srcu govori to što se dvanaestogodišnji Mihajlo naša na listi nevoljnika za koje je ova dobrotvorka, zajedno sa prijateljima, prikupila 1.000 AUD i poslala posredstvom Redakcije "Vesti" u Sidneju. Dar od 100 dolara uručili su naši reporteri tokom božićnih praznika ovom mališanu koji je preživeo transplantaciju kostne srži, potom i jetre, a predstoji mu i transplantacija rožnjače. I ona će biti obavljena u Italiji, a novac je obezbeđen u akciji Humanitarnog mosta.
 

- Hvala našoj dobroj zemljakinji na svemu što je za nas i naše dete učinila. Posebno smo počastvovani njenom letošnjom posetom, a ganuti što nas se za Božić prva setila. Naravno, zahvaljujemo se i njenim prijateljima - priča dirnuta pažnjom majka Sanija i nastavlja: - Klinički centar Banjaluka takođe se setio Mihajla i pozvao ga na uručenje božićnih paketića. Za Mihajla to mnogo znači, tim pre što ga se u Prijedoru, gde živimo, niko nije setio.

Osim zemljaka iz dijaspore i zdravstvene ustanove gde je proveo deo detinjstva, Mihajla Kukića već deset godina ne zaboravlja za rođendan i praznike ni grupa od šest Italijana iz Trenta na čelu sa Đanijem Ćitronijem. Oni dva puta godišnje obilaze dečaka i donose mu pomoć. Posetili su ga letos a za Božić poslali poklon jer im dolazak zbog zime i već poodmaklih godina sve teže pada.

- Tim ljudima dugujemo veliku zahvalnost. Stranci su, a ponašaju se kao najrođeniji. Oni su za Božić Mihajlu poslali čestitku i 150 evra. Svakog meseca nazovu da ga čuju - kaže Sonija Kukić.

Mihajlo, kao i svako dete, uživao je u ritualnim božićnim običajima. Uživao je i njegov papagaj koga je toliko pripitomio i naučio mnogim veštinama tako da više nije usamljeni dečak koji s čežnjom iščekuje neko komšijsko dete. U svom kućnom ljubimmcu stekao je najboljeg i najvernijeg prijatelja.