Priča u "Vestima" menja život iz temelja
Porodica Antić, koja živi u planinskom selu Drenovac, 15-ak kilometara od Vranja, u polusrušenoj kući od blata, u jednoj sobici, sa šporetom i dva gvozdena kreveta pobudila je veliko interesovanje čitalaca "Vesti". Posebne simpatije osvojio je 15-godišnji Aleksandar, još dečak, ali koji se bori da opstane u ovim surovim vremenima i domaćinstvo zadrži na okupu.
Stigle su im prve pošiljke, kao urgentna pomoć da prežive, da imaju šta da jedu i nekako prezime. Belgijski bračni par Marija i Frans iz Antverpena, koji su za golgotu ove porodice saznali od svoje komšinice Slađane Dronjić, poslali su 100 evra, a od porodice Janković iz zapadnog Sidneja stiglo je 200 australijskih dolara. Reporteri "Vesti" doveli su 16-godišnju Miljanu, godinu dana mlađeg Aleksandra, osmogodišnju Stefanu i šestogodišnjeg Dimitrija u Vranje kombijem i kupili im ono što im je trenutno najpotrebnije.
POZIV DONATORIMA
Ako želite da se uključite u neku od akcija Humanitarnog mosta, javite se na e-mail adresu: hmost@frvesti.com. Dobićete adresu i broj telefona porodice kojoj želite da pomognete i dogovoriti se sa njima o načinu dostave donacije. Informacije možete da dobijete i od novinara Humanitarnog mosta telefonom na br: +381 11 31 93 771 i +381 11 31 90 924. |
Naravno, na prvom mestu je hrana: džak pasulja od 25 kg, 15 flaša zejtina, kutija eurokrema, 10 većih kutija ćurećeg nareska, 15 jetrenih pašteta. Ima tu i soli, šećera, pirinča, makarona, slatkiša. Potom, kupljeni su im šerpa, tiganj, tepsija, činije, viljuške, kašike, plastične vangle. Naručeno je limeno korito za kupanje kod majstora u selu Vlase za 25 evra. Sve to oni do sad nisu imali, već su jeli prstima iz drvenih posuda.
Ostalo je i da se deci za Novu godinu podeli po 10 evra da se počaste.
Reporteri "Vesti" su ih vodili na ručak, gde su Stefana i Dimitrije prvi put u životu jeli pljeskavicu. Oni su i prvi put došli u grad i videli automobile, ulice pune ljudi, radnje...
Deca su vođena u crkvu Svete trojice u centru grada gde su upalili sveće, a potom im je kupljena slavska ikona svetog Nikole i kalendar za 2013. godinu. Obećali su da će naučiti "Očenaš" i pohvaliti se porodicama koje su im ovo zadovoljstvo priredile i pomoć poslale. Zahvaljivali su se svima koji su im pomogli, mada još nisu sasvim svesni kako i odakle sve to dolazi.
Bili su zbunjeni i kada ih je, dok su šetali gradom, prepoznao vranjski biznismen Perica Janković, koji ima prodavnice odeće i obuće u sklopu firme Kolibri. Janković je odveo Antiće u svoje radnje i svima poklonio po dva para zimskih cipela i po jednu zimsku jaknu, a Miljani i duksericu i majicu. Dok smo bili u radnji, Vranjanci koji su se zatekli, brišući suze, zamolili su nas da odemo do njih kako bi mališanima uručili pomoć. Ljiljana M. sa svojim suprugom poklonila je jorgane, jastuke, posteljinu... Milica Mitić, profesorka, darovala je garderobu za Miljanu. Radnici Bezbednosti IBČA, koji su se zatekli na ulici, kupili su im poklone u vrednosti 15.000 dinara, a pridružio im se Nebojša Zupančić prilogom od 5.000 dinara. Tako su se već kupljenim i dobijenim stvarima pridružile kutije pune sredstava za ličnu i kućnu higijenu.
Kolači iz Inđije
Antićima je stigao paket kolača od učenika srednje škole "Đorđe Natošević" iz Inđije. Slatke darove pomoći uručio je Vranjanac Dragoljub Stošić, koji je pročitao članak o njima i potom ih potresen posetio.
|
Perica Janković, kao i ostali vranski donatori pročitali su na elektronskom izdanju "Vesti" početkom decembra o jadu i čemeru u selu Drenovac. Reporteri "Vesti" naišli su na naherenu zgrada, od kamenog temelja i zidova od letvi premazanih blatom. Na sve liči samo ne na kuću. Prozori su bez stakala, prekriveni mušemama, najlonom, papirom. Polovina kuće je počela da se urušava, druga će se držati do prvih većih snegova. Na krovu fale crepovi, vide se tanke grede, a mlaz svetlosti zlokobno se spuštao u sobu.
Ispred kuće nabacano nešto cerovog drveta, nedovoljno za zimu, prljavština na sve strane. U pomoćnoj prostoriji, nalik na štalu, vezana krava hraniteljka na kojoj se broje rebra. U kuću, koja je usečena u brdo, ulazi se sa strane preko ovećih kamenova koji zamenjuju stepenice.
Antići žive od 9.200 dinara socijalne pomoći i dečjeg dodatka. Osim krave i tri kokoške i petla, koje čuvaju u sobi pored, nemaju ništa. Ne obrađuju zemlju, samo omanju baštu na otvorenom. Rodi se malo krompira, pasulja i paprika. Deca ne kriju da retko kad imaju više od jednog obroka dnevno.
U kući je kao u horor filmovima. Plafon je na više mesta otpao, svuda je prašina u jedinoj sobi gde spavaju, jedu i uče. Dušanka, majka dece, zbog govorne mane priča nerazumljivo i pokazuje na dva starinska kreveta od gvožđa, a njih je šestoro. Na njima ćilimi, stari, flekavi. Pored njih, prljava obuća, pohabana, pocepana, ne zna se čija. Sa strane raskliman sto, na njemu zarđale šerpe... Dušanka i Miljana će to oprati kad Aleksandar donese vodu sa izvora pored puta, na leđima, u plastičnim flašama koje veže kanapom. Vode nema, bunar ispred kuće, kao za inat, presušio. Nemaju ni WC. Nuždu, naročito noću, vrše ispred kuće. Pored šume su, strah im se uvukao pod kožu.
Pred tu istu kuću vraćamo decu iz Vranja u kombiju punom kutija i kesa. Logističku pomoć pružio je Novica Cvetković, laborant u Zdravstvenoj stanici u Vlasu. Roba je odvežena i smeštena u prostorije MK Drenovac, a sutradan su Antići jedno po jedno nosili kući, pešačeći samo u jednom pravcu 45 minuta.
