Hrabrost vredna divljenja
Kuda da krenemo i šta da radimo, godinama se pitaju Leposava i Tiosav Pavlović iz Ostre kod Čačka. I to pitanje ostaje bez odgovora već osam dugih godina, od kada je bez obe ruke na svet došla njihova najmlađa ćerkica Jelena. Ali, za sve to vreme roditelji nisu gubili nadu da je moguće napraviti odgovarajuće proteze i Jelenin život učiniti što sličnijim životima njenih vršnjaka.
Ta nada postala je još jača posle nedavno objavljenog apela u "Vestima", kojim smo pozvali naše plemenite čitaoce da pomognu ukoliko znaju da takva mogućnost postoji. I zaista, javili su se čitaoci iz Berlina i Pariza, tražeći Jeleninu medicinsku dokumentaciju, kako bi odmah počeli da tragaju za mogućim rešenjem njenog problema.
POZIV DONATORIMA
|
Ali ne samo to! Humani ljudi poželeli su da ovoj ljupkoj devojčici pošalju i novčane donacije, pa je u Dopisništvo našeg lista stigao prilog od 5.000 dinara koji je poslala baka Dušanka Ašić iz Toronta, rodom iz Zemuna. Naša dugogodišnja čitateljka i donatorka uvek je bila posebno osetljiva na probleme sa kojima se suočavaju deca. Godinama su njene donacije bile namenjene najmlađima, a sa posebnim poštovanjem sećaju je se štićenici Specijalne škole za slepu i slabovidu decu iz Zemuna, kojima je redovno slala svoju penziju stečenu u Beogradu.
Sudbina devojčice koja je rođena sa ozbiljnim hendikepom, ali se bori da bude poput svojih vršnjaka, pa i bolja, sigurno ju je duboko dirnula. Jelena plete, crta, pere posuđe... I sve to radi nogama koje su preuzele i funkciju ruku. Baš ta hrabrost da se nosi sa životom, kakav god da je, navela je i porodicu Zekanović iz Sidneja da joj pošalje 150 australijskih dolara, uz kratku poruku da joj žele sve najbolje u životu. Jeleni i njenoj porodici najbolje želje i donaciju od 100 AUD uputili su i Milorad i Lepa Pavlović iz Sidneja.
A ova hrabra devojčica koja vešto barata nožnim prstićima, da bi joj na spretnosti i upornosti pozavideli i mnogi kojima priroda nije uskratila normalan život, zaslužuje našu podršku i pomoć da joj godine mladosti koje dolaze, budu lepše, bezbrižnije i dostojanstvenije.
Poziv zemljaku iz Amerike
- Donaciju koju mi je poslao zemljak iz Amerike Vestern Unionom nisam uspeo da podignem. U šifri koju mi je izdiktirao neki od brojeva sam najverovatnije pogrešno zapisao. Možda bi pomoglo da sam mogao da popunim rubriku gde se traži ime pošiljaoca. Ja ni to ne znam. Zato se nadam da će taj dobri čovek ovo pročitati u "Vestima" i javiti se. Grehota je da novac propadne - kaže Tiosav Pavlović.
|