Zemljaci hrane, oblače i kuću grade

Dve godine od našeg prvog apela za pomoć Nazifu Karišiku, siromašku iz sela Trijebinje na Pešteru koji godinama sam, nakon što ga je napustila supruga Eldina i preudala se u susedno selo, brine o petoro svojih mališana, i dalje stiže pomoć za završetak kuće. Nazif ju je započeo i letos ukrovio najvećim delom uz pomoć čitalaca "Vesti" iz svih krajeva sveta, od Amerike do Australije.

Stigao novac za struju: Nazif Karišik sa decom

 

- Najvažnije je da su deca dobro. Najstariji je Ermedin kome je 11 godina, pa devetogodišnji Elvis, sedmogodišnja Enisa, godinu dana mlađa Elma i najmlađi trogodišnji Semir, koji je već godinu dana "na gostovanju" u Sjenici kod divnih ljudi Hafize i Hajra Hadžajlića, zdravi su i poslušni.

Svi se radujemo što naša kuća iz dana u dan dobija sve lepši izgled. Počeli smo od nule, od prvog priloga iz Australije, stigao je potom prilog iz Amerike, pa prilozi iz Nemačke, Švedske, Austrije... i, evo, hvala bogu, dogurasmo do krova i unutrašnjih radova priča - Nazif i dodaje:

- Rešad Alić iz Nemačke omogućio nam je, donacijom od 650 evra, da kupimo spoljašnju PVC-stolariju, koju smo već ugradili, za unutršnju još nismo sakupili novac. Preko humanitarca Hida Muratovića dobili smo dodatnih 300 evra od porodica Hudović i Huseinović iz Novog Pazara, njihovi rođaci na radu u Nemačkoj čitali su o nama u "Vestima", zainteresovala ih je naša sudbina, pa su nam poslali novac za električnu instalaciju koju privodimo kraju - ističe Nazif i naglašava da nedostaje para za priključak koji je dosta skup.

- Potrebno je da uradimo podove, pločice, kupatilo i okrečimo celu unutrašnjost. Još će to da košta, još ima do useljenja, ali mi smo i ovako presrećni i zahvalni svima koji su nam pomogli, kuća je sada tu, da li će biti završena pre zime (što je malo verovatno, jer sneg je već pao), na proleće ili do iduće jeseni nije u ovom trenutku najvažnije.

Samiru kao malom princu Druga majka i baka: Hafiza Hadžajlić i mali Samir Penzioneri Hafiza i Hajro Hadžajlić iz Sjenice, koji su saznali za nevolje Karišika, odlučili su oslobode obaveza Ermedina, a malom Samiru u svom udobnom domu budu i otac i majka. Samir je bio zapušteno dete, jedva je prohodao, ali polako napreduje. Hafiza i Hajro kažu da će sa njim biti sve u redu, dođe nam ponekad u Trijebinje, dovede ga Hajro da vidi ostalu decu. Kad mu kažemo da ostane - neće, više voli kod Hadžajlića, srodio se s njima, a oni mu pružaju sve što poželi.   Kad procenimo da će i kod nas imati sve što mu treba, Hajro i Hafiza će ga vratiti - priča Nazif. Porodica Hadžajlić brine o malom Samiru kao da im je unuče. Spremni su, ako Nazif dozvoli, da ga školuju i ožene u svom domu u Sjenici.

- Ako smo do sada, tolike godine i decenije, živeli u straćari koja samo što se nije srušila, provešćemo u njoj još ovu zimu, bar smo dobro obučeni i obuveni, imamo dosta hrane, kupili smo i novi šporet, deca umesto na podu, spavaju na kaučima. Sve to ne bi imali da nije bilo "Vesti" i dobrih ljudi iz celog sveta kojima se nikada ne možemo odužiti. Verujem u boga i znam da neko odozgo sve to gleda i da će se svim tim dobrotvorima vratiti srećom i dobrotom - podseća Nazif.

Mada su prinuđeni da brinu sami o sebi, jer je otac Nazif stalno zauzet oko gradnje nove i održavanja stare kuće ili je u štali, Ermedin, Elvis i Enisa su dobri đaci, stižu i da nahrane šestogodišnju Elmu, a i da pomognu ocu pri muži krava i spremanja sira koji im je, uz mleko, najvažniji u ishrani. Na majku više ne misle, iako je često vide "na daljinu". Odavno su je, kaže najstariji Ermedin, otpisali, jer ni jednom za duže od tri godine kako ih je ostavila - nije poželela ni da čuje, ni da ih vidi.

Ali zato jesu čitaoci "Vesti" koji su im nedostatak majčine ljubavi pokušali da nadomeste boljim uslovima za život i pokažu da su ljudi dobre volje ponekad spremniji da pomognu od najrođenijeg, čak i iskrenije da vole.