I ove zime u mraku
Više od pet godina su starina Tomislav Jelić (84), njegov sin Darko (45) i snaja Svetlana (38) iz zabitog zaseoka Janturine na Pešteru molili i preklinjali čelnike opštine Sjenica, lokalne Elektrodistribucije i Elektroprivrede Srbije "da se smiluju". Tačnije, pomognu im da struja konačno stigne i do njihovog doma "izgubljenog" u bespuću na samoj granici Srbije i Crne Gore.
Uvek su im govorili "da je ovo 21. vek, da nije fer da njihova deca žive i uče u mraku i da će svetlo dobiti što pre" i kao po običaju tu se sve i završavalo. Tako je bilo i ovoga leta. Obećanja su stizala sa svih strana, mislili su "sad ili nikada" i opet - ništa!
- O našim nevoljama mediji su obavestili i rukovodstvo EPS-a u Beogradu koje je, bar tako nam je preneto, naložilo Elektrodistribuciji u Sjenici da odmah uradi predračun, projekat i preduzme sve što je potrebno da sijalica pre zime zasija i u našem domu i obraduje naše mališane: Mića (12), Miloša (10), Marka (7), Marjana (3) i letos rođene bliznakinje, Mariju i Marijanu. Iz opštine Sjenica dobili smo čvrsto obećanje da će, ako EPS obezbedi potrebni elektromaterijal i stubove, svojom mehanizacijom iskopati rupe za oko 30 bandera, koliko je potrebno za našu elektrifikaciju. Sve to za opštinu i državu ne bi bio veliki trošak, iznosilo bi oko 5.000 evra, a za nas su to ogromne pare - priča Svetlana Jelić, majka šestoro dece, i dodaje:
"Jači" agregat jedino rešenje?
Jelići su uz pomoć naših čitalaca prošle godine kupili mali agregat za struju koji, kako se ispostavilo, ne može da im pokrene ni veš mašinu, pa Svetlana sve pere ručno. Bilo je i predloga naših dobrotvora iz Švedske, Australije i Nemačke da im se sakupi novac za veliki agregat za struju, koji bi osvetlio kompletno njihovo domaćinstvo i pokrenuo sve kućne aparate, ali se odmah ispostavilo da Tomislav i Darko ne bi mogli da ga održavaju jer bi im trebalo mnogo novca za gorivo. Ako država i dalje bude ignorisala njihove nevolje, agregat će biti njihov jedini spas.
- Čekali smo i nadali se sve do prvog snega koji se nedavno zabeleo na ovom delu Peštera. Tada smo izgubili svaku nadu i shvatili da od obećanja i našeg svetla neće biti ništa. U međuvremenu, od leta, niko nas iz Elektroprivrede nije posetio, niti sa nama razgovarao. Čuli smo, pravdaju se da je problem u tome što nam je imanje pola u Srbiji, pola u Crnoj Gori. To je uvek bio izgovor da nam ne dovedu struju...
Jada se Svetlana i napominje da joj je najteže kad usred noći mora da ustane i po mrklom mraku nahrani svoje bebe Mariju i Marijanu. Njeni mališani nikada nisu videli televizor, poslušali radio, pročitali novine i kao da su potpuno odsečeni od sveta. Veliša Pejčinović, direktor Elektrodistribucije u Sjenici, istakao je da sve zavisi od Beograda.
- Nismo dobili zeleno svetlo iz naše centrale u Beogradu, kojoj smo poslali sve što je od nas traženo. Da jesmo, odmah bi prionuli na posao. Sad sve zavisi od Beograda i vremenskih (ne)prilika. Ne verujem ni da se po zimi na Pešteru može bilo šta raditi.
Čekaju zeleno svetlo
Zamenik predsednika opštine Sjenica, Mića Kalićanin, takođe, ne zna u čemu je problem, ali je spreman da pomogne.
- Ne znam gde je zapelo i zašto čelnici EPS-a nisu dali nalog svom ogranku u Sjenici da konačno obraduju porodicu Jelić. Opština nema novca da sama reši njihov problem, niti sme da se bavi elektrifikacijom, ali smo uvek spremni da im pomognemo, posebno našom mehanizacijom. Žalosno je da šestoro dece raste u mraku, ako se u EPS-u odluče da rade, a vremenske prilike to dovole, mi smo spremni da kopamo i po snegu.
Godinama se za Jeliće borio i humanitarac iz Novog Pazara, Hido Muratović. Kucao je zbog njih na mnoga vrata i uvek dobijao odgovore "pomoći ćemo", "uradićemo", "osvetlićemo"...
- Kao da se sam Bog zaverio protiv ove porodice. Kad god se ponadamo da smo završili posao i da će konačno dobiti struju, država ih zaboravi. Jedino ih se sete kad treba da glasaju i plate porez. Tada su državljani Srbije i ne smeta im što im je imanje na samoj granici - naglašava Muratović.
Prema njegovim rečima, jedino su čitaoci "Vesti" godinama pomagali Jeliće i nisu ih zaboravili niti izneverili.
- Izgleda da meni nije suđeno da bar koju godinu poživim kako dolikuje čoveku. Imam 84 godine, verujem da ću umreti u mraku i da neću dočekati struju u mojoj kući. Moje je prošlo, pa me duša boli zbog unuka koji se pate uz sveću i petrolejku. Oni još nisu videli televizor, a već su poodrasli i ne znaju šta je to crtani film - priča glava porodice Tomislav Jelić.
Pomoglo im je i ovoga leta više naših čitalaca, nadali su se struji, pa su kupili mašinu za pranje veša i frižider, ali šta vredi kada ne mogu da ih uključe.
- Ne treba njima humanitarna pomoć, imaju za pristojan život i ne traže mnogo. Oni hoće struju, hoće da žive kao i svi drugi na Pešteru, hoće da država i o njima brine kao i drugim svojim građanima - istakao je Muratović.
POZIV DONATORIMA
Ako želite da se uključite u neku od akcija Humanitarnog mosta, javite se na mejl adresu: hmost@frvesti.com. Dobićete adresu i broj telefona porodice kojoj želite da pomognete i dogovoriti se sa njima o načinu dostave donacije. Informacije možete da dobijete i od novinara Humanitarnog mosta na: +381 11 31 93 771 i +381 11 31 90 924.
