Život devojčice rođene bez obe ruke

Ni posle osam godina 32-godišnja Leposava i 46-godišnji Tiosav Pavlović iz sela Ostra kod Čačka nemaju objašnjenje zbog čega je njihova ćerka Jelena rođena bez obe ruke. No, kako vreme odmiče roditelji sve manje razmišljaju o uzrocima rođenja deteta sa ovim retkim i teškim deformitetom, a sve više o tome kako da u Srbiji, ili u svetu, pronađu lekare i protetičare koji bi njihovoj Jeleni napravili proteze koje bi joj život promenile.

Naučila da piše pre vrnjaka: Jelena Pavlović

 

- Dan Jeleninog rođenja za nas je bio dan velike radosti, ali i dan velike tuge kada smo saznali da je rođena bez ruku. Pojedini od lekara su nam govorili da je posredi neki genetski poremećaj, drugi da je to moguća posledica NATO bombardovanja jer se naše selo nalazi između Čačka i vojnog aerodroma Lađevci koji je mnogo puta bombardovan i da je nakon bombardovanja u ovom kraju sve više dece koja se rađaju sa deformitetima.

Najviše je doktora koji su slegali ramenima ne krijući da ovu pojavu ne mogu da objasne. No, posle tog prvog šoka koji smo doživeli i koji se ukratko može opisati kao propadanje u bezdan, ništa nam drugo nije preostalo nego da nastavimo život sa onim što nam je dato, da stegnemo srce i da se borimo za Jelenino koliko-toliko normalno odrastanje - ističu Leposava i Tiosav i naglašavaju da nikada svoj problem nisu gurali pod tepih i da o tome otvoreno govore sa svima, a najviše sa Jelenom koja je apsolutno svesna svog hendikepa, ali i puna života i nade da će njen problem, bar estetski, biti ublažen protezama.

Jelena svoje detinjstvo deli sa 11-godišnjom sestrom Marijom, 12-godišnjim bratom Petrom i svojim drugovima iz škole od kojih se razlikuje jedino po tome što desnu ruku nema od ramena i ima samo delić leve koji ne seže ni do lakta, ali je velika nada da će moći da se nadogradi proteza.

Vodio bih je i na kraj sveta: Jelena i Tiosav

 

- Mogu da uradim gotovo sve što mogu i druga deca, pa i više, s tim što umesto rukama ja se koristim nogama. Pre svojih vršnjaka sam naučila da pišem i da crtam, istina nožnim prstima, sama perem sudove i tako pomažem majci, nogama radim i na kompjuteru koji sam dobila od škole, a baka me je naučila i da nogama pletem. Eto, nogama svašta mogu da uradim, osim da vozim bicikl, što mi je velika želja, i ne mogu sama da obučem veš i pantalone.

Mali Pavlovići: Marija, Jelena i Petar

- Ipak, najveća mi je želja da jednog dana, onda kada mi budu napravili proteze, jako zagrlim svoje roditelje, sestru i brata. To je dan koji sanjam i nadam se da će se jednom ta moja želja ostvariti - kaže za "Vesti" Jelena i dodaje da zbog svog fizičkog hendikepa nikada nije imala neprijatnosti od drugova i drugarica iz škole, ali u školi nikada nije imala ni privilegije.

Tiosav, radnik čačanske Fabrike alata, i njegova supruga Leposava, koja se posvetila podizanju dece, do sada su kucali na vrata mnogih lekarskih ordinacija u nadi da će im neko pomoći da se njihovoj Jeleni naprave proteze, ali rešenje za Jelenin problem u Srbiji za sada nisu pronašli.

Štrika nožnim prstima: Jelena, bakina učenica

- To ne znači da odustajemo od namere da tragamo za klinikama i ortopedskim kućama koje bi mogle Jeleni da naprave proteze. Mi nismo toliko učeni, ali znamo da je u svetu tehnologija u oblasti medicine toliko napredovala da stručnjaci prave čuda, a kamo li da naprave proteze.

- U Srbiji nismo uspeli, bar za sada, da pronađemo prave stručnjake za Jelenine probleme, ali nadamo se da u svetu ima i stručnjaka nad stručnjacima. Tamo je i mnogo naših ljudi koji, verujemo, mogu da nam pomognu bar tako što će nas uputiti na one koji su u stanju da reše veliki problem jedne male i obične srpske porodice koja sanja o tome da jednog dana Jelena dobije proteze. Kada je u pitanju budućnost deteta, ništa nam nije daleko - ni Amerika, ni Australija, kamo li Evropa.

Faksimil poruke čitaocima "Vesti"

 

Nema toga čega se ne bismo odrekli da stignemo do cilja. Do sada smo sve činili da se Jelena ne razlikuje od druge dece i da joj detinjstvo učinimo srećnim, ali bila bi još srećnija i još pripremljenija za život kada bi umesto svojih, imala makar veštačke ruke - naglašavaju Leposava i Tiosav, koji ne gube nadu da će dočekati i dan kada Jelena neće mamiti poglede zbog svoje različitosti od ostalih ljudi.
 

Administrativne prepreke Može i sudove da opere: Vešta Jelena - Administracija nam je veliki problem jer se do uputa za specijalizovane bolnice u Beogradu veoma teško dolazi. No, i pored toga uspevali smo da Jelenu nekoliko puta odvedemo kod beogradskih lekara, ali ni tamo nismo uspeli da dobijemo odgovore ko bi mogao da Jeleni napravi proteze i koliko bi one koštale.   Čuli smo za gospodina Nikolu Lukića iz Zagreba. Nisam siguran da li je protetičar ili ortoped, ali kažu da je izuzetan stručnjak i da povremeno dolazi u Srbiju. Bezuspešno pokušavam da dođem do njega, da čujem i njegovo mišljenje o mogućnostima izrade proteza i da dobijem bar grubi predračun. Mi smo skromna porodica. Ne kažem da smo gladni, ali za proteze će sigurno biti potrebno desetine hiljada evra koje mi nemamo - kaže otac Tiosav Pavlović.    Prvo klinika pa akcija Ovo je apel bračnog para Pavlović zemljacima u dijaspori da se raspitaju da li bi neka klinika u zemlji u kojoj žive prihvatila da pregleda Jelenu i preporuči vrste proteza. Tek tada će moći da znaju koliko im novca treba za eventualni odlazak u inostranstvo, potom i proteze, a novinari Humanitarnog mosta da pokrenu akciju prikupljanja sredstava.