Pogled na sliku, novčić u kasicu
Ne posustaju kupci knjižare Sloga Pres iz pariske ulice Simplon. Kad im je već pri ruci kutija sa novčićima, zašto u nju ne ubaciti dodatni, preostao od kusura. I, tako svaki dan. A i pogled se zaustavi na tekstu i fotografiji, objavljenim u "Vestima", koji opisuju kako, uz pomoć ljudi iz rasejanja, petogodišnja Milena Živanović iz Bajine Bašte vodi borbu za beg od slepila.
Prva je na ideju skupljanja kusur-novčića došla Irena Čolović, tada zaposlena u knjižari Sloga Pres. Krenulo je, uhodalo se, pa i kad je Irena otišla na drugo radno mesto, njena ideja nastavila je da se razbuktava.
- Zaista ne znam koliko smo ukupno prikupili novca za našu štićenicu Milenu. Kutija se napuni, mi novčiće razmenimo u novčanice i nađemo način da ih dostavimo Mileninoj majci Marijani i ocu Dragutinu, oboje nezaposlenim - podseća vlasnik knjižare Bogosav Daničić.
Kao i uvek kad dopisnik "Vesti" uđe u knjižaru, Bogosav se hvata telefona, uspostavlja kontakt sa Živanovićima, a nakon pitanja o zdravlju, majka odmah pređe na hvalospeve:
- Bezbroj puta hvala Parižanima! Oni su naši anđeli. Jedino su nam oni verni od prvog dana. Neka ih bog, svakog ponaosob, sa milošću pogleda, neka ih nagradi.
Milena je od rođenja slepa, inkubator joj je spržio oči.
- Uspeli smo da dođemo do ruskih lekara koji pokušavaju da joj spasu bar malo vida koji su joj operacijom vratili. Nažalost, od velike količine lekova dobila je epilepsiju. Sada smo u delikatnoj situaciji, jer nam je rečeno da se operacije mogu uspešno uraditi do navršene šeste godine života, a Milena u martu puni šest godina - kaže majka Milena.
POZIV DONATORIMA
|
Mileninim roditeljima, u poslednjoj Sloga Pres pošiljci, stiglo je 200 evra.
- Novce nam je doneo Kosta. Neverovatno je koliko su nam dugo verni klijenti srpske pariske knjižare, a nikad se uživo nismo sreli. Stalno misle na nas, kao da su nam rod. U kutiju ubacuju novčiće... - podseća Marijana, te informiše da Milena ovih dana obavlja neurološke preglede, potrebne za Rusiju, gde u decembru planiraju odlazak.
Brižna mama Marijana opisuje i Mileninu svakodnevicu:
- Ide u vrtić, u odeljenju je sa decom sa posebnim potrebama. Potrebno je da se socijalizuje. Jedanput nedeljno, u Savezu slepih, psiholog radi s njom. Vodimo je gde god kažu i radimo šta nam kažu, a Milena mora i da se uključi i u predškolski program, jer će sa sedam godina krenuti u osnovnu školu. Rusi su nam rekli: "Što smo uradili - uradili smo, a potrebne su još dve operacije". A, ja dodajem: "Sa božijom pomoći".