Godine brige i pažnje
Nikolina Bajić, devetnaestogodišnja devojka iz banjalučkog naselja Paprikovac, i dalje hrabro bije svoju bitku sa dijabetesom.
Godine obilaženja bolnica i lekara nisu doprinele da joj se život bar malo olakša. Insulinska pumpa za nju je još uvek nedostižna, iako je mesecima prva na listi čekanja.
"Vesti" prate put po trnju mlade dijabetičarke više od tri godine, zahvaljujući Banijcima koji žive i rade u Australiji.
I ovaj put povod naše posete Bajićima bilo je uručenje 300 evra, deo donacije prikupljene na tradicionalnoj dobrotvornoj večeri u Melburnu koju su organizovali zemljaci poreklom sa Banije. Nikolinina majka Ljiljana kaže da su to jedni od retkih dobrih ljudi koji stalno misle na njenu ćerku, na čemu im je neizmerno zahvalna.
- Stvarno ne znam kada će prestati ta naša agonija sa insulinskom pumpom. Dugo vremena Nikolina je prva na listi čekanja, ali nikako da je dobije. U međuvremenu, sa druge strane čujemo da su neki pacijenti preko reda dobijali to pomagalo koja bi našoj Nini olakšalo život, a nama donelo mir. Razumemo mi šta su prioriteti i koje su to bolesti, jer poznato je kakvo nam je zdravstvo, ali pitamo se dokle mi da čekamo. Srećom, redovna terapija omogućava Nikolini da normalno živi i uči.
Jedna lista zatvorena
Nikolina Bajić poslednja je sa liste zlosrećnika za čije nevolje su organizatori Banijske večeri saznali od zemljaka iz rodnog kraja i već godinama im pomažu da dođu do zdravlja ili rešenja egzistencijalnog problema. |
I lekovi koje uzima su skupi, da ne govorim o potrošnom materijalu i specijalnom režimu ishrane za dijabetičare. Zato nam svaka pomoć dobro dođe - kaže Ljiljana preuzimajući donaciju humanih Banijaca.
Podsetimo, u prvom razredu osnovne škole Nikolina Bajić je obolela je od dijabetesa tipa jedan. Od tada je njen život uređen po strogim medicinskim pravilima jer četiri puta dnevno mora da prima insulin i isto toliko puta mora da vadi krv i kontroliše nivo šećera radi pravilnog doziranja insulina. Uz sve to, mora da se pridržava prepisanog načina ishrane, a sve to iziskuje ogromne troškove.
Ipak, sve što se događa ne sprečava je da se bori i ide kroz život uzdignute glave. Uspešno je završila srednju medicinsku školu i onda upisala visoku školu koju je oduvek želela - muzičku akademiju.
- Sviram klavir i harmoniku i već dugo mi je jasno da je muzika moj život i velika ljubav. Zato sam, logično, i upisala akademiju. Zasad dobro ide, pridržavam se pravila, vredno radim i učim i nadam se da će sve biti dobro - optimistična je Nikolina, koja takođe pozdravlja zemljake iz daleke Australije koji je se sete svake godine u ovo vreme.
POZIV DONATORIMA
|
