Svakog meseca stiže jedna pristojna plata
Najstariji sin Ljiljane i Radovana Stanojkovića, 17-godišnji Jovica sam je dočekao donacije ukupne vrednosti 1.100 australijskih dolara i 50 evra i pakete teške oko 50 kilograma i iz Štrpca sve odneo u selo Sušice.
- Da mi nije čitalaca "Vesti" i mog Jovice, ne znam kako bih se izborila sa svakodnevnim problemima. Ne znam više ni kako da se zahvalim. Evo, sada 1.000 dolara poslaše Zeničani iz Kizboroua. Skupili se ljudi, priča mi Jovica, zabavili se i odvojili pare za uboge. Znam da i u njihovom kraju ima sirotinje i da sigurno znaju nekog kome bi ovaj novac dobrodošao, a oni odlučiše da ga upute nama.
Strepnja majkeMajka Ljiljana kaže da su Katarinu do sada vodili dva puta mesečno u Kragujevac na pregled očiju, a jednom na pregled glave i da je svaki odlazak koštao oko 200 evra. |
- Zato mi je donacija još draža, a moja zahvalnost veća. Ništa manje nisam zahvalna ni Petru Malinoviću iz Sidneja. Od penzije je odvojio za moju decu. Nek mu bog da dug život i dobro zdravlje. I ovih 50 evra vaše koleginice Mire Eror iz Frankfurta ganulo me do suza. Sad mi je jasnije što su čitaoci "Vesti" tako humani. Ljudi koji te novine prave imaju veliko srce i zato ih kupuju i čitaju oni istog kova - priča Ljiljana Stanojković koja je svetu darovala jedanaestoro dece.
Supruga koja, nikad se ne žaleći, već dve godine neguje muža, povređenog u šumi dok je sekao drva, žena na čijim plećima leži cela kuća i majka, podjednako nežna i brižna prema svoj deci, s pravom je osvojila simpatije zemljaka širom sveta.
Iako najviše vremena posvećuje najmlađoj Katarini, prevremeno rođenoj u maju, pod njenim budnim okom su ostala deca, čak i dve već udate ćerke.
- Ova pošiljka je stigla uoči šestog Jug Bogdanovog rođendana. Jovica, sunce moje, rekao je da može sam da ode po pakete i novac. Obično ja pođem sa njim, ali sad ni da čuje. Kaže: "Majko, ti nešto napravi slatko, a u paketima će sigurno biti stvari i za Jug Bogdana." Takvog sina i brata treba svećom tražiti - kaže Ljiljana.
POZIV DONATORIMA
|
Pripremila je majka sinu malu rođendansku proslavu i očiju punih suza radosnica gledala kako sa slašću jedu slane i slatke pite i piju sokove koje je uspela da iscedi iz zdravog šumskog voća.
Šumski plodovi, pasulj i krompir bili su jedina hrana Stanojkovića dok se priča o njima nije našla u "Vestima".
Kao momak iz gradaPakete koji su stigli u Dopisništvo "Vesti", a Jovica dočekao u Štrpcu poslali su Kosa Bogavac iz Sidneja, Ksenija Naumović iz Ciriha i Sara Đurović iz Pariza. |
- Kad se saberu i podele donacije, mesečno dobijamo jednu pristojnu platu. Ali, ostali smo skromni kao što smo i bili. Ruke su mi i dalje u testu, deca jedu sve što im ponudim, s tim što sada tri puta nedeljno imaju ručak s mesom. Više ne hodaju u cipelama koje propuštaju vodu, niti školarci gutaju pljuvačku dok im drugovi užinaju.
Da nije Radovanove bolesti i ovaj kućerak od 30 kvadrata bismo proširili. Neka, kad čeljad nije besna ni kuća nije tesna. Važno je da on više ne trpi glavobolje, jer mogu da mu nabavim svaki lek koji doktori predlože i da Katarinu, koja jedva prežive za razliku od brata blizanca, dignem na noge - kaže Ljiljana Stanojković i blagosilja čitaoce "Vesti" koji su njenoj porodici omogućili da živi životom dostojnim čoveka.
