I u mrklom mraku našao radost života

Čitaoci "Vesti" iz Melburna Dijana, Silvana, Luka i Filip koji su nedavno poslali 200 australijskih dolara osmogodišnjem Aleksandru Smukovu iz Dobrinaca kod Rume potvrđuju da golgotu ovog dečaka koji je život platio vidom, nijedan donator neće moći da zaboravi.

Srce puno ljubavi: Aleksandar Smukov

 

U svesti mnogih je dvoipogodišnji mršavko, toliko živahan i pun duha da bi i lekaru početniku promaklo da boluje od malignog tumora oka i da više vremena provodi u bolnici nego sa dve godine starijim bliznakinjama, obolelim od cerebralne paralize i zaostalim u mentalnom razvoju.

Ne zaboravljaju ni osmeh na sićušnoj glavici bez ijedne vlasi kose, nakon amputacije jednog oka i hemioterapije koja je usledila, a čiji broj je toliki da se precizno može naći samo u medicinskoj dokumentaciji Dečje bolnice u Novom Sadu ili Esenu. U ovaj nemački grad Aleksandar je otputovao zahvaljujući donacijama čitalaca "Vesti" nedugo pošto je dijagnostikovan maligni tumor i na drugom oku, u nadi da će nemački lekari uspeti da mu ga sačuvaju.
 

Nažalost, to nije bilo moguće, a očaj njegove majke Aleksandre i oca Dušana delili su zemljaci iz celog sveta, naročito iz Australije i Nemačke pa su donacije nastavile da stižu istim tempom kao kada se razboleo i apel objavljen na Humanitarnom mostu.

Odahnuli su nesrećni roditelji i armija prijatelja koje su stekli posredstvom našeg lista načinom na koji je tada petoipogodišnji Aca prihvatio svet slepih i u njemu našao radost života.

Vest o prispeću donacije iz Melburna zatekla ga je u ordinaciji jedne beogradske očne klinike.

- Aci menjaju očnu protezu i čim završimo dolazimo u Dopisništvo "Vesti" - rekla nam je majka Aleksandra.

Dva sata kasnije ušetao je dečak koji je rastom i zrelošću daleko ispred svojih vršnjaka. Kretao se sigurno i ponovo bi prevario slučajnog prolaznika.

- Njegova memorija je gotovo nadljudska. U prostoru u kom je samo jednom bio, kreće se sigurnije od dece savršenog vida. Pojačana su mu čula mirisa i dodira, a kako je u ovim prostorijama bio nebrojeno puta, dovoljno je da dodirne ulazna vrata i ne skrećući stigne do novinara Humanitarnog mosta - objašnjava majka koja jedva uspeva da prati korak sina.

Kaže da su do sada Aci menjane proteze šestomesečno, ali da će ih ubuduće menjati jednom godišnje. To je raduje, jer postupak nije preterano bolan, ali je vrlo neprijatan. Njen sin sve to izdrži bez negodovanja i plača.

Ipak, na bucmastom licu vidni su tragovi prepodnevnog mučnog postupka. Iza Acinog osmeha nazire se umor i mnogo manje pitanja postavlja nego u sličnim prilikama. Kažemo mu da je novac namenjen njemu i sestrama, našta spremno odgovara:

- Ivanu i Nikolinu volim više od svega i sve što dobijem podelim sa njima.

Ovog puta, međutim, neće biti tako. Cela donacija biće utrošena za magnetnu rezonancu na koju je poslat.

- Aca je i pod onkološkim nadzorom. Odavno nije išao na snimanje, a kako je ovih aparata malo u državnim bolnicama i čeka se na red više meseci, odvešćemo ga na magnetnu rezonancu privatno. Košta 200 evra tako da ova donacija pokriva više od dve trećine troška - kaže majka.

Po preuzimanju donacije, Aca se vratio u internat Specijalne škole za slepu i slabovidu decu "Veljko Ramadanović" u Zemunu, a majka požurila kući 11-godišnoj Ivani i Nikolini, još uvek nepokretnim i zavisnim od tuđe pomoći i nege.