Za Katarinu kucaju srca zemljaka
Dve nedavno stigle donacije porodici Stanojković iz Sušice kod Štrpca skinule su im poteško breme s leđa. Obe su iz Australije, 200 dolara poslao je anonimni donator, a 365 dolara porodica Božić i potrošači prodavnice Eurodeli iz Melburna.
- Novac smo preuzeli kada smo već strahovali da li ćemo moći da pokrijemo troškove odlaska u Kragujevac radi Katarininog kontrolnog pregleda. Dok ne napuni šest meseci moraće svakih 15 dana na kontrolu. S obzirom na to da je rođena prevremeno i to kao blizanac, te da je tri meseca provela u inkubatoru, skrenuta nam je pažnja da je izuzetno osetljiva i da postoji mogućnost određenih anomalija koje će, ako na vreme budu otkrivene, lakše biti lečene... Znate, ja se najviše plašim za oči... - rekla nam je Ljiljana Stanojković koja je na svet donela i odgajila desetoro dece, a u junu rodila je blizance od kojih je samo jedno preživelo.
Pročitajte još: |
Pre šest nedelja, majka i najstariji sin, 17-godišnji Jovica, koji je preuzeo obaveze bolesnog oca Radovana, doveli su Katarinu kući i ova bebica postala je miljenica ostalih članova trinaestočlane porodice, čija su mesečna primanja 10.000 dinara.
Bila su jedina dok se pre dve godine priča o njima nije našla u "Vestima" i dok se ljubav, razumevanje i sloga kojima odiše njihovih tridesetak kvadrata životnog prostora nisu, nekim čudom, razlili i po domovima naših čitalaca i ugrejali njihova srca.
Od tada, Stanojkovići žive od donacija zemljaka iz dijaspore i Katarina ima svu potrebnu negu i stalni lekarski nadzor.
Najskuplji mesec- Septembar je uvek najskuplji mesec. Ja moram da opremim za školu šest đaka. Istina, dobili su knjige, osim Nenada, ali svima još mnogo toga treba od pribora. Nešto sam uštedela u Kragujevcu od one dve donacije iz Australije da bih bar najosnovnije kupila. Sad kad imam novih 600 dolara, prvo će Nenad dobiti komplet knjiga za sedmi razred. Septembar je na izmaku, a on se ne žali. Pozajmljuje od drugova i uči. Kaže: "Prvo Katarini za preglede, pa onda meni za knjige." Za neverovati je koliko se vole - kaže zadovoljna majka Ljiljana. |
- Moramo da uzmemo taksi, ako hoćemo da do devet sati za kada nam je zakazan pregled stignemo u Kragujevac. Krenemo ujutru u tri sata. Da idemo autobusom, pošli bismo uveče i rano izjutra stigli, pre nego što se otvore bolnica ili kafana gde bih se sa detetom sklonila. S obzirom na to da je ne dojim, moram da joj pripremam obroke. Još je toplo, tako da ne smem da joj dajem iz termos boce skoro 24 sata, koliko bismo, da nemamo para za taksi, ostali na putu - objašnjava majka Ljiljana zašto se toliko obradovala ovim donacijama i blagosiljala porodicu Božić, sve zaposlene i sve mušterije koje u Eurodeli svrate, kao i nepoznatog dobrotvora koji je, kako kaže, osetio njen nespokoj nekoliko noći unazad.
Ovaj razgovor vodili smo sa Ljiljanom Stanojković krajem prošle nedelje, a u utorak smo saznali rezultate kontrolnog pregleda.
- Oči su, bogu hvala, u redu. Katarinin uzrast dvojako računaju. Po datumu rođenja ona ima tri i po meseca, a po izlasku iz inkubatora, odnosno terminu za porođaj, šest nedelja. To je dovoljno da se pokažu znaci inkubatorskog slepila. Kod Katarine ih nema.
POZIV DONATORIMA
|
- Snimak glave nije tako dobar kao očiju. Lekari su mi rekli da je bilo malog krvarenja u mozgu, ali da se ne brinem, da se to često pokazuje na prvom snimku prevremeno rođenih blizanaca. Nova kontrola očiju zakazana je za dve, a glave za osam nedelja. Videćemo...
- Još jednom se zahvaljujem donatorima iz Australije koji su omogućili da taj dugi put ne iscrpi moju ćerkicu. Ostalo je novca i da joj kupim mleko za mesec dana, šampone za kupanje i fine kreme da joj mažem kožu. Veoma je nežna, začas se ojede pa kad god stignem kupim i pampers pelene - pričala je majka Ljiljana pokušavajući da odagna misao da bi naredno snimanje moglo da pokaže nešto što bi njeno najmlađe čedo učinilo drugačijim od braće i sestara, zdravih i okruglih obraza poput jabuka, a rumenih kao što su kosovski božuri.
Pod staklenim zvonom- Lakše mi je bilo da rodim i odgajim svih desetoro dece nego Katarinu. Rasli su kao iz vode. Podojim ih i presvučem i uhvatim se posla. Sada je sve drugačije. Nju čuvam, kako se u narodu kaže, pod staklenim zvonom. Otkuvavam flašice, sve što joj oblačim prethodno ispeglam. Nikako da se oslobodim straha od kako joj je brat blizanac umro. Ona lepo napreduje. Ima četiri kg i 100 grama. Doktori su mi rekli da tako nastavim, a ja u sebi pomislih da hoću, ali da ću moći samo ako mi i dalje budu pomagali ljudi dobre volje. Kad rekoste da je stigla i treća donacija u ovom mesecu, setih se svojih misli u ordinaciji i pomislih da su ih Damnjanovići nekako čuli - priča Ljiljana Stanojković. |
Zato nam se u prvi momenat učinilo da Ljiljana Stanojković nije registrovala lepu vest koju smo joj saopštili. Porodica Damnjanović iz Sidneja poslala je posredstvom naše Redakcije 600 dolara, a novac su novinari "Vesti" odmah prosledili tako da ga može preuzeti u Štrpcu.
- Šta da kažem? Oni šalju pare i želje da budemo zdravi, srećni i veseli. Neka dragi bog sve to i njima podari i svaku stopu pozlati... - uspela je da izgovori Ljiljana Stanojević koja se bori za 11. dete s istim žarom kao da joj je prvenče.
