Pomagala i kad je od usta odvajala

Čitateljka "Vesti" Rada Talo već 45 godina živi u Australiji. Rođena je u Pridvorici, u opštini Bojnik, ali ni posle skoro pola veka provedenih na tom dalekom kontinentu nije zaboravila svoj kraj. Njeno stalno angažovanje na obezbeđivanju pomoći za one kojima je najpotrebnija govori da je u svakom trenutku u mislima sa ljudima iz svog zavičaja.

Zajednička pobeda: Rada Talo sa Nikolom i Milanom Mićević

 

U Australiji živi u mestu Vombro, pored Sidneja. U razgovoru za "Vesti" kaže da je pomagala nevoljnicima i kad su njeni prihodi bili veoma mali:

- Kad sam započela svoj biznis, zarada je bila veća i onda je moglo i više da se pomaže.
Kaže da je uvek najviše dirne kada vidi decu kojoj je pomoć potrebna, a roditelji ne mogu sami da obezbede sredstva za lečenje, operaciju i hranu.

- Kad sam u Humanitarnom mostu videla braću Mićović iz Leskovca, kojima je bila potrebna novčana pomoć za operaciju koja bi im pomogla da normalno hodaju, idu u školu i druže se sa vršnjacima, srce me zabolelo. Cele noći nisam spavala, pokušavajući da smislim kako da im pomognem. I, hvala Bogu, uspeli smo! - oduševljeno priča Rada ne skidajući pogled sa 12-godišnjeg Nikole i devetogodišnjeg Milana, lepo razvijenih dečaka koji su uspeli da ostanu na nogama, uprkos aplastičnoj paraplegiji, bolesti s kojom su rođeni.

Naravno, ova pobeda nije samo Nikolina i Milanova, nego i njihovih roditelja, ruskih lekara koji su ih u više navrata operisali, ali i čitalaca "Vesti" koji su im pre tri godine obezbedili 4.400 evra i omogućili plaćanje jednog od hirurških zahvata.

- Svi moji prijatelji učestvuju u akcijama koje organizujem. Daje ko koliko ima. Uspeli smo mnogima da pomognemo, deci, starima... Bila je jedna bakica, došla je s Kosova i živela je sa unukom u jednom memljivom i mračnom podrumu u Leskovcu. Skupljala je hleb iz kanti i kontejnera. Ja sam je videla, pozvala i odvela u trgovinu. Kupila sam joj neke stvari, za koje sam mislila da su joj najpotrebnije. Tri meseca , dok sam bila u Leskovcu, s njom sam išla u kupovinu, a kasnije sam slala novac njoj i njenom unuku. On je sada u Kosovskoj Mitrovici, uči zanat, i već je odrastao. Baba je umrla, a otac i majka su mu zaklani u ratu - priča Rada ne pominjući imena.

Kao i za sve istinske humaniste, tako je i za nju jedino važno nahraniti gladne, izlečiti bolesne, utešiti usamljene. Imena može i da zaboravi, ali tek kada sazna da su njeni štićenici našli izlaz iz beznađa i da im život više ne zavisi od tuđe pomoći.

Susret sa srećnom porodicom Mićević, kojima je pružila ruku kad im je bilo najteže, ulepšao je, uvereni smo, boravak u Leskovcu, gradu svoje mladosti, ove žene srca velikog poput okeana koji deli njen zavičaj i zemlju u kojoj je stigla do cilja koji je sebi zacrtala.

- Srbi u Australiji žive mnogo bolje nego većina ljudi u Srbiji jer je ta zemlja ekonomski snažnija. Imamo našu Srpsku pravoslavnu crkvu, društva i udruženja, mesta gde se okupljamo i družimo. Onaj ko je hteo da radi zaradio je i stvorio sebi lep život - kaže Rada Talo koja lepo živi, pokušavajući da zemljacima u osiromašenoj otadžbini pomogne da bar na trenutak osete lepotu življenja.