Bez vaše pomoći, crno bi nam se pisalo

Plemenito srce Ljiljane iz Australije i posle godinu dana svesrdne pomoći nastavlja da kuca za sedmočlanu siromašnu porodicu Jović iz planinskog sela Uševce kod Vranja. Potvrdila je to još jednom kada je nedavno, posredstvom Redakcije "Vesti" iz Sindeja, poslala redovna mesečnu donaciju.

Imaju svog anđela čuvara: Porodica Jović

 

Ovog puta, u vrednosti od 250 dolara, sa željom da se od ovog novca Jovićima obezbedi majstor koji će povezati vodu iz iskopanog bunara do kuće, a da se ostatak novca upotrebi prvo za potrebe bebe Sanje, a onda i ostale članove porodice. Naši reporteri su se nedugo po pristizanju novčanog priloga odmah uputili u planinsko Uševce, 15-ak kilometra udaljenog od Vranja i uručili im novac u dinarskoj protivvrednosti, što ih je mnogo obradovalo.

Istina, do kuće Jovića nismo mogli da stignemo, pa smo morali da se zaustavimo u blizini reke i improvizovanog drvenog mosta. Dalje se nije se moglo od blata, pa su Jovići koji su se zatekli u kući stigli do nas prečicom s adekvatnom obućom. Tako smo se videli sa Miodragom i Stanislavkom, ćerkom Jagodom (29) i 15-mesečnom bebom Sanjom. Majka bebe Suzana (27) otišla je do sela kako bi videla da li ima nekog posla, da nešto odradi za bilo koju sumu novca. Ćerka Aleksandra, koja pohađa osmi razred i unuka Sara, Jagodina ćerka, koja je u drugom razredu, bile su u školi.

- Bila je Suzana i juče u selu, ali nema posla. Nema ni za Miodraga. Jagoda, kao što znate, nije dobro s nogama, pa ona čuva bebu. Ja sam zadužena za kućne poslove. Treba sedmoro da sagledam, da operem, nahranim, pa da radim i oko bašte koja je do kuće, pored reke Veternice - kaže majka Stanislavka.

Dok broji novac, glava porodice Miodrag zadovoljno trlja rukom bradu i kroz osmeh kaže:

- Hvala našoj dobročiniteljki, sve što nam obeća, to ispuni! Bog da je poživi, ona je naša desna ruka koja nam pomaže u svemu, a najviše da podignemo na noge bebu i odraste zdrava i živa. Zato je sada stalno nasmejana. Siromaštvo nas je srozalo. Niko u kući nema posao, samo ako se nešto nađe u nadnici.

Dugotrajne kiše onemogućile su ih da pronađu posao u nadnici, pa su morali da sede kod kuće. Reka Veternica koja protiče u blizini njihove kuće nosila je sve pred sobom, pa su stalno dežurali bojeći se da ne izađe iz korita i nanese im neprocenjivu štetu.

- Brinuli smo mnogo, priroda svašta može da uradi. Kiša je padala od 19. aprila, pa do 5. maja. Zato smo morali da sedimo kod kuće. Nema posla, reka huči, a nemamo para, pa nismo ni jeli kako treba. Najviše smo se brinuli za Sanju, da ona ima, pa onda ova sitna deca. Ali, pojavio se još jednom naš anđeo čuvar u vidu dobrotvorke Ljiljane i eto nama spasa da prebrodimo ovo vreme. Sad samo da ogreje sunce i nađemo posao kod gazdi u okolnim selima, pa će nam odmah biti lakše - ističe Miodrag.

Rastali smo se s utiskom da ova ekstremno siromašna porodica želi da stvori uslove za iole normalan život, ali sami to ne mogu da učine. Da imaju vodu, da čuvaju koze, a kako kažu: "Ako da Bog, i svinju". Znajući to dobro, otuda i svesrdne pomoći dobročiniteljke sa dalekog kontinenta, čije srce nije moglo da ostane ravnodušno na njihov zli usud. Pre svega, njihove ljubimice bebe Sanje, koja nedugo po rođenju nije imala šta da jede jer Jovići nisu imali ni za mleko ni za pelene, zbog čega su joj pripretile razne bolesti.