Tuđa nepažnja uništila mladost

Bio je to jedan sasvim običan dan. Ili je bar izgledalo da će tako biti. Proleće prošle godine, 18. april. Saša Arsenijević iz Aranđelovca bio je sa prijateljima. Jedan od njih pohvalio se novim motorom. Pozvao je Sašu da ga isprobaju.

Za suvozača vožnja je bila kobna: Saša Arsenijević u "Vestima"

- Vozio je polako, potom je pojačao brzinu... i više se ničega ne sećam - ispričao je u beogradskom Dopisništvu našeg lista mladić, samo jedna od brojnih žrtava na krvavim drumovima Srbije, danas težak invalid sa amputiranom natkolenicom.

Saša je deset dana bio u komi, ispričali su mu da mu je levu nogu u punoj brzini zakačio vozač koji je nepropisno ulazio u krivinu. Saša se baš ničega ne seća, trudi se da ne razmišlja o onima koji su ga doveli u ovakvo stanje. Ni on njima nije bitan. Nijedan od njih ga nije pozvao da upita kako je. A jedan mu je bio prijatelj...

- Time će se baviti sud. Ono o čemu moram da razmišljam je moja budućnost. Imam samo 28 godina i mnogo želja i planova. Jedva sam živu glavu izvukao - priča Saša čije nevolje su se nastavile i posle saobraćajne nesreće.

Izgubio je mnogo krvi, noga je prvo amputirana ispod kolena, a potom zbog sepse i iznad kolena. Nije moglo drugačije. Pukla mu je glavna arterija i lekari su se grčevito borili za njegov život. Povreda je bilo mnogo, a kada su one zalečene, Saša je morao u Zavod za ortopedsku protetiku u Beogradu, da dobije novu protezu i nauči da hoda.

- Bio je to težak period, a još teže je bilo kada sam se vratio kući i pokušao da živim onako kako sam navikao. Nije išlo. Stari tip proteza napravljen je tako da možete da ih nosite samo nekoliko sati, a ja želim da sam stalno na nogama, da sam aktivan.

Raspitivao sam se na sve strane i saznao da renomirani nemački proizvođač Ottobock proizvodi C-LEG koleno koje bi mi omogućilo ono što želim. To koleno je čudo tehnike, ima čipove, baterije, mikroprocesore, ma "mislilo bi umesto mene". Možete da ga nosite ceo dan i da ga ne osetite - priča oduševljeno Saša jer je imao prilike da vidi neke ljude koji ga koriste.

Pre nesreće radio je kao bravar u Kolubara uslugama. Uskoro bi trebalo da se vrati na posao. Kolege će se potruditi da mu nađu posao koji će biti prilagođen njegovim mogućnostima. Saša voli svoj zanat i želi njime da se bavi. Kažu, dobar je majstor.
Uz koleno koje priželjkuje, sve to bi mogao.

Krivci ga nisu pitali ni kako je: Saša sa majkom Milicom

 

- Želim svoj posao, porodicu, decu, normalan život. Nesreće se ne sećam, na nju me samo opominje ono što je posledica. Ali i to bi moglo da ostane samo ružna prošlost ako ponovo budem mogao da hodam i normalno se krećem - kaže Saša koji živi sa majkom Milicom.

Otac Žarko umro je u maju ove godine. Njegovo srce nije izdržalo, devedesetih godina ostao je bez sina Mirka, a potom je njegova uzdanica, Saša, u najboljim godinama života osuđen na život invalida.

- Stopalo i ležište već imam, potrebno mi je samo koleno. A ono košta oko 30.000 evra. Kad to izgovorim, deluje mi obeshrabrujuće. Ali, sigurno ima dobrih ljudi koji bi želeli da mi pomognu. Koliko mogu. Obećali su pomoć i moji iz Kolubare. Nada je ono što me drži i daje mi volju da živim - kaže Saša Arsenijević.