Sobe malterisane, bašta nikad rodnija

Udovica Dragana Božilovića iz Lepenice kod Vladičinog Hana, njegova majka i tri ćerke primer su kako se mogu od dinara ljudi dobre volje napraviti dva. U februaru ostale su bez glave porodice koji je iznenada umro u 51. godini života, ne stigavši da im kuću popravi i siguran prihod obezbedi.

Majka i ćerke: Gordana, Aleksandra i Kristina Božilović

 

Početkom aprila zatekli smo ih sirote, sklupčane, jedne pored drugih u staroj kući od kamena i blata, sklonoj padu, bez novca i zaliha hrane. Tuga je bila tolika da se nožem mogla seći, tako stvarna da gotovo nema čitaoca "Vesti" koji je nije gotovo fizički osetio i nije poželeo da im pomogne.

A kada je pomoć dobrotvora počela da stiže, 42-godišnja majka Gordana, koja ne radi, sa 83-godišnjom svekrvom Verom, šećerašom i devojčicama Aleksandrom, odličnom učenicom Gimnazije i Kristinom koja boluje od depresije, zasukala je rukave i svaku paru uložila nakon što bi prethodno dvaput promislila.

Povod da reporteri "Vesti" po ovim tropskim vrućinama ponovo posete Božilovićke bilo je prispeće avgustovske stipendije doktorke Jasminke Živojinović iz Esena 15-godišnjoj Aleksandri u iznosu 100 evra.

- Pored stipendije divne doktorke Živojinović stiglo nam je i 100 evra od Marije Ivanković. Najveći deo onog što je do sada stiglo i što stiže ide u opremanje soba u novoj kući i za kupovinu spomenika našem Draganu, koji ćemo postaviti obeležavajući šestomesečni pomen - kaže Gordana.

Njoj je stiglo i 50 evra, ali od anonimnog donatora, za kog ne zna ko je i odakle je, ali se toplo zahvaljuje.

- Hvala svima, posebno doktorki i ljudima iz jedne firme, koji takođe žele da su anonimni, a preuzeli su na sebe da stipendiraju našu Aleksandru. Hvala svima koji su poslali novac ili odeću. Hvala i onima koji su zvali posle objavljene priče o našoj nesreći i dali nam reči podrške. Kad je čoveku teško, i razgovor je uteha - priča Gordana, kojoj su čitaoci "Vesti" pružili ruku i izvukli je iz beznađa.

Podsećanja radi, Gordana je posle prispeća prvih donacija odlučila da izvrši zamenu nekretnina, da svom deveru da sve njive pored Morave i šumu u zamenu za započetu kuću u dvorištu. Kuća je bila pokrivena, sa postavljenom stolarijom.

- Sa deverom smo napravili pravi potez. On ne radi nigde, ima dva odrasla sina, koji, takođe, ne rade i njima je zemlja i šuma preko potrebna. Nama, pak, kuća, jer ova stara, sagrađena 1921. godine, počela je da se urušava i ko zna šta će zimus da se desi ako bude većeg snega. Kada smo to, sudski sredili, uz pomoć reportera "Vesti", obostranoj sreći i zadovoljstvu kraja nije bilo. Rekla sam sebi: "Gordana, svaki dinar u novu kuću, do zime moramo da se uselimo makar u jedno odeljenje" - nastavlja Gordana.

Sve što smisle, rukama stvore Ponosna na plodove: Gordana Božilović - Ako ostane ovako bogat rod, ne samo da ćemo ostaviti zimnicu, dati deveru i pomoći mu, nego ćemo imati i za prodaju, jer je roba prvog kvaliteta. Svaki zarađeni dinar biće za nas svetinja i odmah će nam trebati manje tuđe pomoći. Jasno, gradnja kuće traži uvek više nego što se isplanira, ali već sad imamo mnogo više nego što smo se nadale. Zato smo zadovoljne i blagodarne svim našim dobrotvorima iz inostranstva - navodi Gordana.

Ono što je naumila, to je i ostvarila. Čak i više. Uz pomoć svog brata i njegovih drugova uvela je struju u celu kuću, kupila pesak, cement, beomal, kreč i ostali materijal za spoljašnje i unutrašnje radove. Radna snaga biće, opet, brat i drugovi.

- Za dan-dva biće izmalterisani dnevni boravak i kupatilo. Dnevni boravak se sastoji od manje kujne, trpezarije i sobe. Šta će nama, za početak, više? - govori dok suze naviru.

I pored suza, takvu energiju, prisebnost i brigu za porodicu odavno nismo videli kod mlade žene prepuštene zlehudoj sudbini. Ponavlja da svaka para odlazi tamo gde će se oploditi.

Lekovi, vitamini i minerali Radi u bašti: Baka Vera Za lečenje 21-godišnje Kristine potroši se oko 50 evra mesečno u apoteci, ne računajući autobuske karte do Vladičinog Hana. - Za nas je 50 evra veliko. Zato bismo bilo veoma zahvalni kad bi čitaoci "Vesti" bili u mogućnosti da Kristini pošalju lek "cavintona", tablete od 5 mg, (generički naziv "lavintron"), kompleks vitamina "B" kompleksa. Potreban joj je i vitamin "E", selenijum, kalcijum, folne kiseline - kaže majka Gordana, uverena da je dopuna terapije ovim preparatima dovela do pobošanja zdravlja njene starije ćerke.

- Kući smo dali prioritet, ali nikako na uštrb zdravlja. U mesecima koji su prethodili akciji "Vesti" nismo imali uslove za Kristinino kontinuirano lečenje. Sada je vodimo kod jednog vrlo cenjenog lekara iz Niša koji dolazi u Vladičin Han. Uključena joj je vitaminska terapija, pored psihijatrijske i dete se preporodilo. Pogled joj je bistar i sve češće se nasmeje, raduje sa nama svemu što dobro uradimo, bilo da je oko kuće ili ako nešto dobro rodi u bašti koju sadimo. Radimo svi, od baka Vere do Kristine - kaže Gordana i dodaje da svako daje od sebe koliko može, a Aleksandra i ona najviše.

- Ako Bog da i prinos u bašti bude kako smo planirali, nećemo trošiti novac na hranu i biće i za Kristinu i za sve nas. Sada je na redu Aleksandra, da je opremimo za školu. Kad izmalterišemo sobe, okrečićemo, pa potom patos ili staviti nešto drugo... Videćemo, zavisi da li ćemo imati dovoljno novaca. Nismo nestrpljive, ali volimo da pravimo planove. Već znamo kojim uređajima ćemo opremiti kuhinju, kako sobu. Ali, zdravlja prvo, pa onda sve ostalo. Biće, nešto mi kazuje da ćemo i dalje napredovati - tvrdi Gordana.

A, kako i ne bi, svega što se dohvate vredne ruke ove mlade žene, njenih ćerki i starice Vere to uspeva kao nikad do sad. Na to upućuje bašta koja je, uprkos suši, dala najbolju papriku i paradajz, krstavce, ljute papričice... Rodile i lubenice kojima se devojčice najviše raduju. Za razliku od gradske dece, one jedu sveže. Bar u jednom uživanju, one su u prednosti.