Vremena ostalo malo, novca treba mnogo

Uskoro će se navršiti dve godine kako traje akcija Humanitarnog mosta i žitelja valjevskog kraja za pomoć sada već četvoroipogodišnjem Mihailu Grbiću iz Maljevića kod Mionice, obolelom od cerebralne paralize.

ČEKA POMOĆ: Mihailo Grbić sa dedom

 

- Stigle su nam dve nove donacije iz dijaspore. Sto američkih dolara poslao je po svom prijatelju Veljko Vraneš iz te daleke prekookeanske zemlje, a 50 evra stiglo je od Radomira Pavlovića. Ako sam uspeo pravilno da pročitam na koverti, ovaj dobri čovek živi u švajcarskom gradu Nederhasliju. Obojici se zahvaljujem jer njihovi prilozi, u ovom trenutku, imaju mnogo veću vrednost od novčane. Približava se treća transplantacija matičnih ćelija mog unuka. I ona će biti obavljena u Beču i mi smo u Valjevu i okolini ponovo pokrenuli humanitarnu akciju. Tako smo činili i pred prethodne dve i potpuno smo svesni da su uspele jer su im zamajac davali čitaoci "Vesti" - kaže Miloš Todorović, deda malog Mihaila, koji je finasiranje lečenja unuka uzeo u svoje ruke.
 

Mihailovi roditelji su mladi, tek im je 25 godina, nezaposleni su i imaju i mlađeg, srećom, zdravog sina. Otac Miloš pomaže roditeljima poljoprivrednicima, ali od prihoda sa zemlje samo se može pristojno živeti, pod uslovom da su svi ukućani zdravi i da nikom nije potrebna posebna nega.

Kod Grbića, nažalost, nije tako. Mihailo, prva radost oca i majke, ali i deda i baba, nedugo po izlasku iz porodilišta pokazivao je da nije kao njegovi vršnjaci. Hipotonija mišića brzo je konstatovana i time je tumačen usporen razvoj motorike. Da je na tome ostalo, Grbići i Todorovići svog mezimca već bi izlečili silnim fizikalnim vežbama u bolničkim, banjskim i kućnim uslovima. Pod stalnim nadzorom lekara, Milošu je blagovremeno dijagnostikovana cerebralna paraliza, što je lečenje odužilo i poskupelo.

- Čitavo imanje dali smo na Mihailovo lečenje. Sve do odlaska u inostranstvo, nismo ničiju pomoć tražili. Odricali smo se mnogo toga da bismo plaćali privatne fizioterapeute, odlaske u u razna lečilišta, preglede i na privatnim klinikama. Ne žalimo ni paru koju smo dali jer umesto da ostane biljka nemoćna i glavicu da pomeri, Mihailo danas može da sedi, uzme igračku u ruke, stoji uz oslonac... Sve to traje vrlo kratko, ali trebalo je skoro četiri godine da do ovih pomaka dođe, pa smo uvereni da će u naredne četiri uspeti sam da stoji i hoda bez oslonca. Kako je stariji, sve više napora ulaže. Mentalno je potpuno očuvan, tako da nikada ne bismo oprostili sebi da nismo učinili sve da se stepen njegovog invaliditeta svede na najmanju moguću meru - nastavlja Miloš Todorović i objašnjava razloge zašto po treći put ulaže energiju u prikupljanje sredstava za nastavak lečenja unuka.

Uvereni smo da je pametan pogled malog Mihaila u koji se već uselila tuga, kao kod dece visokog stepena inteligencije kad postanu svesna svog fizičkog hendikepa, razlog što čitaoci "Vesti" pružaju finansijsku podršku i trećoj transplantaciji matičnih ćelija, iako je apelom pre skoro dve godine tražena pomoć samo za odlazak na prvu operaciju, uspešno obavljenu u Diseldorfu.