Bašta zasejana, njiva obrađena...

Vreo junski dan, upekla zvezda nad poljima u selu Žbevac kod Bujanovca. Sve utihlo, samo se u blizini kuće Ristića čuje zvuk motora. To se sa svoje njive vraća Ivan na motokultivatoru, a u prikolici njegovi troipogodišnji blizanci Matija i Milica, koje je majka napustila kada su imali osam meseci. Dižu ruke, mašu nam veselo. Šalju poljupce.

Kupio motokultivator: Ivan Ristić sa decom

 

Dolazimo do kuće gde u hladovini sedamo na trupce. Tu im uručujemo donaciju, čija je novčana vrednost 530 evra i veliku platnenu torbu sa "pola robne kuće" - odeće, igračaka, slatkiša, prehrambenih proizvoda...

Ko je pošiljalac i ne pitaju. Znaju da je to dobra teta iz Štajmbaha kod Frankfurta koja ih je već jednom obukla od glave do pete, osladila čokoladama i bombonama, obradovala igračkama Milicu i Dragana, da je novcem koji je poslala kredenac napunjen namirnicama. Ime te dobre tete, kako je blizanci zovu je Jelena Marković (29), kojoj je u pripremi paketa pomogao i 36-godišnji suprug Eduard, a u prikupljanju donacije i parohijani SPC u Frankfurtu.

Otac Ivan od uzbuđenja ne zna šta bi pre. Odlučuje da se pohvali kupljenim polovnim motokultivatorom, novcem dobijenim od ljudi dobre volje iz celog sveta.

- On nam je velika odmena, popnem decu u prikolicu pa pravac na njive koje sam počeo da obrađujem. One su udaljene i ranije decu nisam mogao da vodim, čuvao sam ih kod kuće i njive su zapustele. Sada je druga priča. Posadili smo kukuruz, pšenicu, pasulj, tikve i bundeve, sve za sada gura dobro i biće rodno ako priroda ne uredi drugačije - priča Ivan, ne skidajući pogled sa nove pošiljke.

Radi se od jutra do sutra Deda Vlasta teško diše od sparine, gleda u kobasice, takođe stigle iz Nemačke i trlja bradu. Ivan Ristić sa mališanima - Nije loše kad se nešto dobro pojede - kaže. On je zadužen za mali stočni fond - dve koze i jednog jarca. Vodi ih na ispašu, ponekad i unuke, da se istrče na livadama. - Ujutru rano pomuzem koze, potom nahranim prasce. Tu su i kokoške, prirodno se hrane, samo ih obiđem i sakupim jaja. Dobro je, ne možemo sada da se žalimo, ljudi nam pomogoše da ponovo budemo ljudi. Imamo da pojedemo, drva da se ogrejemo, odeće da se obučemo, seme da baštu zasejemo, čime njivu da okopamo. Hvala bogu i našim donatorima. Čujem, gospođa Jelena sakupljala priloge za nas u crkvi. Bog im sreću i zdravlja dao svima. Matiji i Milici ostaviću u amanet da kad porastu i oni pomažu nevoljnim. Da dobro dobrim vrate - kaže Vlasta.

Mnogo mu je lakše sada, ujutru probudi decu, napiju se kozjeg mleka, napravi sendviče, ponese grickalice i sve je spremno da on radi na njivama, a Milica i Matija zabavljaju se igračkama na ćebetu u hladovini.

- Milina ih je gledati. Igraju se, smeju, a meni srce puno. Ranije su bili u kući ili oko kuće i igrala se samo sa kozom. Plašio sam se da ne podivljaju - kaže Ivan i nastavi: - Hvala svim dobrotvorima koji mi promeniše život nabolje. Hvala im jer nam deca neće biti gladna, gola i bosa. Toliko sam dobio volje da ne stajem. Radim od jutra do mraka...
 

Ujutru ustaje čim svane, da spremi hranu za dva prasca i tridesetak kokošaka. Nahrani ih, a onda ide u baštu.

- Bašta je na otvorenom, ali nikad bolja nije bila. Obrađujem je meraklijski. Ujutru je okopam i oplevim, uveče zalijem vodom sa bunara. Rodilo je sve, tako da će biti povrća i da se jede i ostavi zimnica - kaže Ivan.

Matija i Milica su zaokupljeni novim igračkama - lutkama, kamiončićima. Raduju se čokoladama i žele-bombonama.

Ivan će pare ostaviti u banku, raduje se što prvi put u životu ima novca koji će uzeti ako zatreba.

- Kupili smo polovan motokultivator, pogledaću u selu i okolini, možda ću kupiti koju polovnu mašinu za obradu njiva. Želim da imam alatke, jer one donose bolji rod i same sebe isplate. Svaki dinar racionalno trošimo, nema nikakvog rasipništva. Znamo da ljudi odvajaju od usta da bi nam pomogli, zato pred svaki doručak i ručak pomolimo se za njihovo zdravlje i obećamo da ih nećemo razočarati - kaže Ivan.

Ulazimo da smestimo stvari u sobu u kojoj sede, ručavaju i spavaju. Iako je velika vrućina, šporet je naložen bagremovim mladicama, tako je na selu, krčka se neko jelo u šerpi, a u velikom loncu otkuvava veš. Vidi se da ženska ruka nedostaje u kući. Masne mrlje na oskudnom nameštaju, prašina u svakom ćošku. U šali kažemo Ivanu da bira ženu ili usisivač.

- More, dobro me podsetiste, mogli bismo da kupimo usisivač. Ovako metlom se diže prašina. Jeste, zapustili smo sobu, leto je, više smo napolju. Moraćemo da vodimo računa o higijeni, zbog dece. Evo, neki sitan osipi izbio im po koži. Masiram ih komovicom, imam i neku mast, izgleda da je alergija - zabrinuto će Ivan.
Pozdravljamo se, znoj probija odeću, ulazimo u kola, vrućina nesnosna. Ristići su dobro, nikad više spokoja, hrane i pozitivne energije nije bilo u njihovoj kući. To nas raduje koliko i njihove donatore.
 

Kakvi roditelji, takva deca Uzor sinu i ćerki: Jelena i Eduard Marković Radost koju su Ristići doživeli dobivši darove iz Štajmbaha, ravna je onoj koju su Markovići osećali dok su punili torbu. Majka Jelena i otac Eduard pobrinuli su se za kupovinu, a trogodišnja Milica i petogodišnji Dragan bili su spremni da se odreknu i najomiljenijih igračaka kako bi torba bila punija, a njihovi mali drugari, koje znaju samo sa slika objavljenih u "Vestima", zadovoljni.