Iskra nade u domu Božilovića

Nesrećna sudbina porodice Božilović iz Vladičinog Hana duboko je dirnula plemenite čitaoce "Vesti" koji su poželeli da im pomognu i olakšaju život koji je postao još teži posle iznenadne smrti jedinog hranioca, Dragana, oca, supruga i sina.

VEĆ JE LAKŠE: Gordana Božilović sa ćerkama i svekrvom

 

Prve donacije već su stigle od ljudi dobre volje iz Australije, Nemačke i Holandije.
Ratko Radić iz Sidneja uspeo je da animira roditelje dece koja pohađaju srpsku školu pri Crkveno-školskoj opštini "Sveti knez Lazar" iz Aleksandrije. Svesni da njihova deca rastu srećno i bezbrižno, okružena ljubavlju i pažnjom, lišena brige za golu egzistenciju, osetili su potrebu da pomognu bolesnoj 21- godišnjoj Kristini i 15-godišnjoj Aleksandri, najboljoj učenici gimnazije u Vladičinom Hanu. Novčane priloge su dale i Radetove kolege sa posla i komšije iz Rozberija, te je za tili čas obezbeđeno 880 AUD.
 

I zemljaci iz Melburna, Branimir Lakić, Bojan Zukić i Zlatko Tarbuk prikupili su 400 AUD, uputivši Božilovićima i pismo podrške, takođe posredstvom Redakcije "Vesti":
 

"Odlučili smo da pošaljemo ovaj skromni dar verujući da će vam koliko-toliko biti od koristi. Želimo vam sve najbolje i najlepše u životu."

Od sada će samohranoj majci Gordani, koja izdržava decu sa samo 8.000 dinara, biti mnogo lakše. Svakoga meseca stizaće stipendija od 100 evra za Aleksandrino školovanje, na što se obavezala plemenita dr Jasna Živojinović iz Esena. Prva stipendija, takođe, je već stigla u našu Redakciju i biće uskoro uručena, kao i ostale donacije.

- Nisam mogla da sedim skrštenih ruku. I sama sam majka dvoje dece i ne mogu da zamislim da ova devojčica ne dobije šansu da se dalje školuje. Aleksandra je dobar đak i to svakako treba nagraditi - rekla je dr  Živojinović istog dana kad je apel objavljen.
 

Obećanje je održala i tako na najbolji način nagradila svoju novu štićenicu. Novčana donacija od 100 evra stigla je i od porodice Veljka Miljanovića iz Rajnberga, a novim prijateljima Božilovića pridružila se i saradnica "Vesti" Mira Eror iz Frankfurta, prilogom od 50 evra.

Verujemo da ima još plemenitih ljudi koji su spremni da upute pomoć u Lepenicu, gde Božilovići žive u trošnoj, sirotinjskoj kući iz 1921. godine, sa dotrajalim krovom i zidovima napravljenim od ćerpiča, blata i trske. U poslednjih 30 godina tu ni ekser nije zakucan. Nije se moglo.

Otac Dragan je vredno radio, mučio se da deci obezbedi bar ono neophodno. Bili su skromni i ponosni. Živelo se nekako... Završio je Dragan školu go i bos, imao je teško detinjstvo, pa su mu Aleksandrini uspesi davali snage da se bori. A onda nesreće dođoše jedna za drugom. Razbole se Kristina, a Gordana i Dragan ostadoše bez posla. Nadničio je Dragan dok je mogao. Onda bolest sustiže i njega. Nad kućom Božilovića nadviše se još tamniji oblaci. Tog kobnog martovskog jutra on je, kao i obično, sedeo na krevetu, tužan i izgubljen. Aleksandra mu je, da bi ga obradovala, pokazala vežbanku iz matematike jer je na pismenom dobila najbolju ocenu.
 

- Odjednom je počeo da menja boju u licu, čas bi pobledeo, čas pocrneo. Hvatao se za grudi, nije mogao doći do vazduha. Deca su plakala, snaja trčala po vodu. Prišla sam, videla sam nesreću... "Sinko, ne daj se", kažem mu. Pogledao me i tiho procedio kroz zube: "Majko, ako umrem, rodiću se..." - ispričala je reporteru "Vesti" i sama teško obolela baka Kruna koja tako ostade bez sina.

O svojoj bolesti, dijabetesu, ne priča. Ni o tome da li ima novca za lekove. Druge je brige muče. Sada, kada su plemeniti čitaoci "Vesti" odlučili da još jednoj nesrećnoj porodici pomognu da prevaziđe teške dane, i baka Kruna se nada boljoj budućnosti za svoje unuke, bar za Aleksandru, njenu uzdanicu.