O invalidima ima ko da brine
Veliki humanista iz Frankfurta Dosta Miki Bauer ponovo se setila svojih zemljaka iz Republike Srpske. Ovaj put uputila je novčanu pomoć 19-godišnjem Đorđu Bajiću iz Banjaluke, i braći Zlatku i Zoranu Stankoviću iz Karanovca, nedaleko od glavnog grada RS. Sva trojica boluju od teškog oblika mišićne distrofije. Reporter "Vesti" ih je posetio i uručio donacije od 50 evra za Đorđa i 50 evra za Zorana i Zlatka.
Đorđe Bajić živi sa majkom Snježanom. Otac mu je poginuo još 2003. godine. Ovih dana je završio gimnaziju i proslavio maturu. Namerava da upiše Fakultet političkih nauka u Banjaluci.
Prihvatanje sudbine
Snježana Bajić kaže da ne postoji lek za Đorđevo oboljenje i da nema svrhe pokušavati nešto što je u sferi eksperimentisanja, a što mnogo košta.
|
- Uvek su me više zanimale društvene od prirodnih nauka. Nekoliko mojih drugara namerava takođe da upiše taj fakultet, pa ću i ja pokušati. Sledi prijemni ispit i moram dobro da se spremim - kaže Đorđe.
Snježana Bajić kaže da čini sve da se njen sin, zbog opake bolesti i hendikepa, ne oseća izolovano od svojih vršnjaka. Mukotrpnim radom, štednjom, ali i zahvaljujući pomoći nekih dobrih ljudi, omogućila je Đorđu i da završi srednju školu, da ode na matursku ekskurziju, na koju ga je pratila, jer ovaj mladić ne može da uradi ništa bez tuđe pomoći.
- Borimo se, zajedno nas dvoje. Neću da odustanem. Pozitivno razmišljam i pokušavam da takvo raspoloženje prenesem na Đorđa. Ne mogu nigde da radim, jer ne smem da ga ostavim samog, pa se onda snalazimo na razne načine. Najviše nas pomažu prijatelji mog pokojnog muža koji je stradao nesrećnim slučajem - priča Snježana.
Mnogo je zahvalna na pomoći koju je uputila Dosta Miki Bauer. Kaže da će dobro doći baš u vreme kada je Đorđe proslavio matursko veče.
POZIV DONATORIMA
|
- Moj Đorđe je za to veče bio spremljen kako i zaslužuje. Bilo je tu i odelo, i drugari, defile ulicama, baš sve kako treba. Uštedela sam da bi mu to omogućila i evo, ova pomoć će sada popuniti rupu u praznom kućnom budžetu - kaže Snježana.
Njen Đorđe oboleo je kao dete. Istu sudbinu doživela su i braća Zlatko (44) i Zoran Stanković (49) iz Karanovca. Osim što im je kretanje otežano, Zoran ima i srčanih problema. O njima brinu majka i otac, koji su već u godinama. Žive teško, od očeve male penzije.
- Eto u kakvoj mi državi živimo. Nas dvojica imamo po 41 marku (20 evra) socijalne pomoći. Nema tu ni države ni sistema. O ljudima kao što smo mi niko ne brine, pa ni razna udruženja. Istina, ima nekakvo udruženje invalida iz Banjaluke. Sete nas se svakih nekoliko godina - kaže Zoran.
Donedavno im je pomagala sestra koja ne živi sa njima, ali i ona je ostala bez posla i završila je na birou za zapošljavanje. Sada nema ni za sebe. Zahvalni su na pomoći Dosti Miki Bauer jer im daje nadu i ohrabruje da ipak neko misli na njih.
- Eto, ta divna žena nam pomaže iz daljine, a ovi što su u Banjaluci, na 15 minuta vožnje od nas, i ne sete se nas. Svaka pomoć dobro dođe. Najveća bi bila ozdravljenje, ali znamo da je to nemoguće - kaže Zoran.
