Srce kuca za nevoljnike u otadžbini

Dosta Miki Bauer, koja živi više od 40 godina u Frankfurtu, rodom iz Omarske pod Kozarom, poslala je u rodni kraj 800 evra, od kojih je ukupno 500 evra namenila njenim štićenicima na području Prijedora, a ostatak za troje štićenika Humanitarnog mosta. Ova nadasve humana žena poslala je i 570 evra za svoje štićenike u Srbiji.

Zahvalni: Jovo Solar sa majkom, suprugom i decom

 

- Poslednja želja moje prijateljice nemačkog porekla, Gisele Tetzner na bolesničkoj postelji bila je, da joj kada umre prijatelji i poznanici ne donose cveće, nego da umesto toga daju novac meni, kako bih ga podelila u humanitarne svrhe. To je za mene veliko poštovanje i čast. Iskreno rečeno, taj gest me obradovao i rastužio u isti mah - kaže kroz suze, mekog i osetljivog srca Dosta Miki Bauer dodavši da se potrudila da novac podeli pre svega po potrebama i prioritetima:

- Ko je u lošijoj materijalnoj ili zdravstvenoj situaciji, njima sam namenila malo više, a manje ugroženima po tom pitanju i nešto manju novčanu sumu.

Desa Solar

Tako je Dosta za Jovu Solara iz Jelićke, koji ima četvoro maloletne dece, poslala 50 evra, a još 50 evra za njegovu bolesnu majku, koja je nedavno podvrgnuta hirurškom zahvatu. Zatim je 150 evra namenila majci i ćerki, Jeleni i Zorici Jorganović iz Mrkonjić Grada, koje žive bez ikakvih primanja. Mislila je Dosta i na nepokretnu Stoju Buvač iz Omarske, kojoj je uputila 100 evra, a u Banjaluku za tri mladića paraplegičara takođe po 100 evra. Po 50 evra dobiće starine Ljeposava Gvozden iz Donjeg Volara, Stevo Podunavac iz izbegličkog naselja Gornji Garevci kod Prijedora i Ranko Majstorović iz Omarske.

- Žao mi je dečice Jove Solara, kojima roditelji ne mogu baš puno toga da pruže. Kako je sada njih troje krenulo u školu, sigurno im svašta treba. Jovine bolesne majke Dese mi je žao na drugi način, pošto je bolesna, a nema nikakvih primanja, kao ni penzije - rekla je Dosta Miki Bauer.

Novopristigle donacije ove humane žene velikog srca i osećaja za tuđu muku, bedu i neimaštinu, bile su povod da u prijedorskoj bolnici posetimo Desu Solar i uručimo joj dar njene dobrotvorke u bolesničkoj postelji.

- Hvala toj divnoj ženi koja je mislila na mene i moje unučiće. Nije mi toliko žao sebe, imam već 70 godina, ali mi je žao mojih unučića, kojima pružam ljubavi i pažnje koliko više mogu, ali im ni čokoladu ne mogu kupiti, teško je to. Oni se brinu za mene, jer su navikli da sam uz njih da ih čuvam, pazim i mazim. Najmanja unuka, koja ima tri godine, stalno pita kada ću doći kući iz bolnice i šta mene toliko boli kad sam tako dugo u bolnici? I kod kuće stalno pita šta mi je i boli li me šta kada ležim? Deca znaju i osećaju sve i mnogo više nego što mi odrasli možemo i da pretpostavimo - kaže Desa.

Njen sin Jovo, kome je Dosta poslala 50 evra, zahvalio se i rekao da je sa humanim ljudima sve lakše. Pomoć smo mu uručili kada je majku izvodio iz bolnice.

- Hvala na ovoj pomoći. Uz poljoprivredu i stočarstvo kojim se bavim, pomoć dobrih ljudi mnogo znači. Posebno sada, kada treba decu spremiti za školu, što mnogo košta - zaključio je Jovo.