Reči zemljaka delotvornije od tableta

Istog dana u rukama bolesne majke 49-godišnje Milojke Vrhovac iz Novog Sada i njene nezaposlene 26-godišnje ćerke Suzane našle su se dve donacije iz dve evropske zemlje. Prvu, vrednu 200 evra poslao je redovni učesnik u akcijama Humanitarnog mosta Nenad Glišić iz Kopenhagena.

Zahvalne: Milojka i Suzana Vrhovac

 

Ovaj penzioner nežnog srca i punog razumevanja za tuđe muke, osetio je potrebu da pomogne majci Milojki, koju je bolest onesposobila za rad pre nego što je rešila osnovne egzistencijalne probleme, kao što su vlastiti krov nad glavom ili pravo na invalidsku penziju.

Uprkos psihičkom nemiru, koji ni lekovi ne mogu uvek da smire, Milojka Vrhovac bodrila je ćerku da završi fakultet iskreno verujući da će joj diploma omogućiti posao, kupovinu stana, život koji neće biti životarenje kao kada je odrastala. Suzana nije izneverila majčina očekivanja. Negovala ju je kad bi kriza naišla, a znala je da traje i godinama, radila sve poslove i izdržavala obe, ali učenje nije zanemarivala. Znala je da ocena u indeksu na majku deluje bolje od svakog antidepresiva.

Tako je delovala i donacija Nenada Glišića, koji je Redakciji "Vesti" napisao i kratko pismo iz koga izdvajamo:

"Biću posebno srećan kad pročitam u "Vestima" da su ove dve Novosađanke primile moju skromnu pomoć. Uvek zahvalan deda Nenad".

Uvek zahvalne svom dobrotvoru ostaće kako Milojka tako i Suzana.

- Prenesite tom divnom gospodinu iz Danske, ali i Veri Aćimović čiju smo donaciju istovremeno primile, naše srdačne pozdrave i veliko hvala - rekla je Suzana novinarima Humanitarnog mosta.

Vera Aćimović, naša čitateljka iz Šafhauzena, među prvima se odazvala apelu za pomoć samohranoj majci i njenoj ćerki i novčano im pomogla da lakše premoste period od dobijanja otkaza u iznajmljenom stanu zbog zaostalih dugova do iznajmljivanja novog. Njene želje da se uključe i drugi zemljaci i ovim Novosađankama pruže mogućnost da će se na jednom mestu zadržati bar neko vreme, ispunjene su.

Nedavno smo pisali da su zahvaljujući Fondu "Sveti car Lazar" iz Eparhije kanadske Milojka i Suzana Vrhovac u istom stanu već tri meseca i da se svim srcem nadaju da će tu i ostati sve dok ne budu u mogućnosti same da plaćaju stanarinu.

- Znam da nikom nije lako ko nema stalni izvor prihoda i kome egzistencija zavisi od tuđe pomoći. Ovog puta mogla sam da izdvojim 50 evra i pošaljem im od srca - rekla je novinarima Humanitarnog mosta Vera Aćimović iskreno se nadajući da će se za majku Milojku i ćerku Suzanu naći trajno rešenje osnovnih egzistencijalnih problema i da neće zavisiti od tuđe dobre volje i materijalnih mogućnosti, koje ne idu uvek ruku pod ruku.
 

Decenija podrške Ne vidi i ne hoda: Doris Bošnjaković Vera Aćimović duboko saoseća sa patnjama svih zemljaka. Nažalost, iz armije nesrećnika sa Humanitarnog mosta i ona je da pomoć pošalje samo na nekoliko adresa. Tako je ovog puta odlučila da po 50 evra pošalje 20-godišnjoj Doris Bošnjaković iz Užica, slepoj od rođenja, vezanoj za invalidska kolica i oboleloj od epilepsije i petogodišnjem Ognjenu Džebu iz Istočnog Sarajeva, obolelom od Vilijamsovog sindroma. Donacija namenjena mladoj Užičanki, uz koju su čitaoci "Vesti" već celu deceniju, na putu je ka njenoj samohranoj majci Slavici Polimčević Bošnjaković koja kaže: - Hvala Veri Aćimović i svim drugim zemljacima koji godinama dele sa mnom brige, tuge, novčane izdatke za negu i lečenju moje ćerke. Nastavlja logopedske vežbe Na pregledu u Banjaluci: Ognjen Džebo sa bratom Donacija Vere Aćimović biće uručena petogodišnjem Ognjenu Džebu kada se vrati kući iz Banjaluke gde je na detaljnom kontrolnom pregledu. - Hvala gospođi što želi da pomogne našem sinu. Još više bi to želela da može da ga upozna. Nije što je moj, ali umiljatijeg deteta nema. Novac, kao i sve što smo do sada dobili od zemljaka iz dijaspore, biće utrošen za logopedske vežbe. Deca sa njegovom bolešću kasnije progovore i teže izgovaraju pojedine glasove. Logoped to ispravlja i da smo imali novca, naš Ognjen bi već sada pravilno govorio - rekao je zahvali otac Mladenko Džebo.