Dani uskršnjeg darivanja

Nikada u kući Vorkapića u Topuskom na Kordunu, od povratka iz izbeglištva, nije do ove godine za Uskrs bilo tako uzbudljivo, sa toliko pozitivnih vibracija i energije, koja je na noge digla petočlanu porodicu.

Marko Vorkapić

 

- Činilo nam se - priča majka Ana - da će i se naš Marko izmigoljiti iz mog naručja i prohodati.

Vorkapići, majka Ana, tata Dejan, ćerke Sara i Dejana, čak i petogodišnji sin Marko, oboleo od cerebralne paralize, epilepsije i mentalne retardacije bili su zatečeni svojim "gostima", koji su im učinili nezaboravnim najradosniji hrišćanski praznik.

Iako je, kada smo ih posetili dan posle, praznična trpeza izgledala nedirnuta, uverili smo se da je to bio privid iza kojeg se sakrivala velika, uzbudljiva i nezaboravna priča, koju nam je, još preplavljena utiscima, prenela majka Ana. Uskršnje praznike "slavili" su sa ljudima koje nikada nisu videli, a koji su ih, podstaknuti pričom u "Vestima" o nesreći njihovog najmlađeg deteta, baš tih prazničnih dana zvali i nesebično davali svoju pomoć i podršku. I iskrene želje za Markovo izlečenjem. Njihovi pozivi ispunili su dom povratničke porodice optimizmom i njima toliko potrebnim osećanjem da nisu sami i da imaju iskrene prijatelje u celom svetu.

Nedostaje oko 100 evra: Marko sa mamom i sestrom

 

I zato Ana, još vidno uzbuđena, prepričava razgovore sa Živkom Jagodićem, koji ih je zvao iz Nemačke, Aleksandrom Stankovićem iz Toronta i Miroslavom Trivunićem iz Perta. Zvali su i najavili pomoć i mnogi drugi čitaoci "Vesti" kojima je stalo da Marko što pre ode na operaciju u Zagreb, da jedan od roditelja stalno bude uz njega, a oni će obezbediti 500 evra za troškove, i još toliko za postoperativne fizikalne terapije.

- Aleksandar Stanković zvao je i rekao da su on i supruga Nena odvojili 100 kanadskih dolara za Marka i poželeli mu sve najbolje, sa verom da će sve proći u redu i da se nadaju da će mu doći na svadbu. Oni će mu pomoći kada god budu u prilici. I Živko Jagodić je nazvao da nas ohrabri. Poslao je 100 evra i obećao da će animirati svoje prijatelje da se i oni uključe i pomognu našem sinu, čije se sićušno telo grči od bolova izazvanih deformitetom kičme i kukova - priča Ana Vorkapić koja se za pregled sina kod najboljih lekara izborila klečeći na kolenima.

Priča ova majka borac i o Miroslavu Trivuniću iz Perta, o SMS poruci koju je poslao čim je apel pročitao na Humanitarnom mostu, o 100 australijskih dolara koje su dobili.

"Želim da Bog pomogne vama i deci. Držite se zajedno i ne predajte se. Pozdrav i srećan Uskrs sa željom da našem Marku bude bolje", čita Ana dirljivu poruku iz dalekog Perta i kaže da su ih takve reči i rasplakale i ohrabrile, vratili im veru u dobre ljude i osećaj da nisu sami u svojoj nesreći.

- Svi koji su zvali i poslali pomoć, naglašavali su da to ne shvatimo kao milostinju već poklon Marku za Uskrs. Daće Bog da on ozdravi i da ga ženimo, govorili su uvereni da će se to i dogoditi.

- Bilo je još nekoliko poziva naših ljudi iz Francuske, Kanade, čak iz Zagreba, koji su tek pročitali priču o nama u "Vestima" i obećali da će se ponovo javiti, kada obaveste prijatelje i organizuju ih da se uključe u ovu akciju da pomognu. Imali smo osećaj za Uskrs da nam je puna kuća nenadanih prijatelja - priča Ana duboko uverena da će svi s kojima je razgovarala ispuniti data obećanja.