Uprkos hendikepu, najbolji đak u razredu

Za razliku od Nikoline Petković, rođene bez oba oka, kojoj je božićni dar vredan 50 evra naše čitateljke M. J. iz Regenzburga odmah prosleđen u Smederevsku Palanku, Nikolu Jovića, slepog dečaka iz Kosovske Mitrovice, čekao je u Beogradu. Čekalo ga je i 200 australijskih dolara Nikole iz Sidneja, čoveka čije je ime majka Danijela upisala skoro na svaku stranu porodičnog humanitarnog spomenara.

Na školskoj priredbi: Nikola Jović sa drugaricama

 

Stigao je februar, ali ne i 11-godišnji Nikola na kontrolni pregled na Očnoj klinici gde su mu, kao devetomesečnoj bebi, amputirana oba oka zbog malignog tumora. Razlog nedolaska bili su zavejani kosmetski putevi, kojima je kretanje otežano i po najpovoljnijim vremenskim uslovima sticajem istorijskih i političkih prilika.

Zato je početkom marta njegov otac Goran došao da zakaže novi termin pregleda, podigne donacije i zahvali se svim čitaocima "Vesti" na sedmogodišnjoj podršci.

- Da nije bilo ljudi dobre volje iz dijaspore, mi ne bismo smeli da krenemo u Beograd kada je Nikola napunio pet godina kako bi pohađao najpre pripremnu nastavu u Specijalnoj školi za slepe i slabovide u Zemunu, a potom se uključio u redovni nastavni proces. Bio je to veoma težak period za našu porodicu i u emocionalnom i u finansijskom pogledu. Stariji sin Nemanja nije se uklopio u beogradsku sredinu i vratili smo ga na Kosovo kod dede i babe. Nikoli je to teško palo jer mu je brat bio oslonac i ulivao mu sigurnost. Supruga i ja brinuli smo za sinove, patili zbog razdvojenog života, ali smo znali da je to jedini način da Nikoli utremo put kroz život koji će mu omogućiti da se obrazuje i ostvari svoje ambicije. Plaćali smo privatno stan i sve to izdržali zahvaljujući materijalnoj i moralnoj podršci vaših čitalaca - rekao je zahvalni otac Goran Jović.

Kaže i da su odluku da Nikola četvrti razred upiše u septembru u Kosovskoj Mitrovici u redovnoj osnovnoj školi doneli u dogovoru sa nastavnicima, psiholozima i defektolozima. Ovi stručnjaci su procenili da je njihov sin osposobljen da se uklopi u redovnu nastavu i uspostavi normalnu komunikaciju sa decom koja vide.

Tako je i bilo.

- Porodica je ponovo na okupu, što je izuzetno važno. Nikola se uklopio u novu školsku sredinu bez ikakvih trauma. On se služi Brajevim pismom i to je jedina razlika između njega i dece bez ovog hendikepa. Zadržao je odličan uspeh, nastavio da ide u muzičku školu i svira klavir tako da nijedna školska priredba ne može da prođe bez njega. Kad sam mu rekao da ću u Beogradu otići po donaciju u Dopisništvo "Vesti" i pitao ima li šta da poruči tim dobrim ljudima koji ga ne zaboravljaju, kratko je odgovorio: "Reci hvala" - kaže Goran Jović i dodaje da su i on i supruga Danijela uspeli da nađu posao i da se njihov život ne razlikuje od života prosečne srpske porodice u Kosovskoj Mitrovici.