To nisu žene, to su anđeli!

U iznajmljenom stanu 49-godišnje Milojke Vrhovac u Novom Sadu, koju su životne nedaće lomile kao vetar nežne stabljike, a njenu 26-godišnju ćerku Suzanu naterale da pre vremena sazri, ovih dana u centru pažnje je telefonski aparat. Čekaju majka i kći da zazvoni i da se jave zemljaci kojima su se posredstvom "Vesti" za pomoć obratile.

Bez igde ičeg i bez ikog svog da ih pod svoj krov primi, jer ni jedna ne radi pa iznajmljeni stan ne mogu da plate, umalo se nisu našle na ulici po zimi kakva se na ovim prostorima ne pamti.

Redovna učesnica u akcijama Humanitarnog mosta Rajka Tarlać iz Sidneja nije pozvala telefonom Milojku koja se psihički slomila pre nego što je uslov za invalidsku penziju stekla. Ali je ipak naša čitateljka još jednom pokazala koliko srca ima i sa svojom prijateljicom Lanom Jakovljević, takođe iz Sidneja, poslala 250 australijskih dolara. Učinila je to posredstvom Redakcije "Vesti", pa su novinari Humanitarnog mosta bili njihovi glasnici, možda i vesnici boljih vremena koje s pravom očekuju majka i ćerka.

Milojki Vrhovac pročitali smo i poruku donatorki koje poručuju da misle na nju i njenu Suzanu i da im od srca žele sve najbolje. Rajka Tarlać najavila je i svoj dolazak u Srbiju za tri meseca i obećala da će ovu malenu i nekompletnu porodicu posetiti.

- Pročitajte mi još jednom... Da li se možda pominje još neko ime osim Rajke i Lane? Pitam zato što hoću sveće da im za zdravlje upalim... Bože, kako sam uzbuđena! Izvinite zbog suza. More sam ih prolila, a samo po koju radosnicu. Ne mogu da verujem da će nas Rajka Tarlać posetiti! Pa ta žena je sve shvatila. Za moje nestabilno psihičko stanje, nema bolje terapije od razgovora sa ljudima koji ne ustuknu kad čuju da se neko leči kod psihijatra - pričala je Milojka Vrhovac, teško dišući od uzbuđenja i pokušaja da suze zaustavi.

Svaka reč ove žene, knjigovesca po struci, koja je psihički obolela pre nego što je stekla uslove za invalidsku penziju, zvuči krajnje razumno i racionalno. I u vreme najteže krize, koja je trajala jedanaest godina i za sve to vreme iz sobe nije izašla zbog nevidljivih okova straha, bila je nežna i brižna majka, duboko pateći što je mnogo praktičnih stvari iz svakodnevnog života morala Suzana da obavlja.

U to vreme bila je tek drugi razred srednje škole. Ipak, školovanje je nastavila, pa i pravni fakultet upisala. Sada je apsolvent i diplomi se približila, a svaki dinar za studije radom u buticima, na promocijama raznih proizvoda, benzinskim pumpama, sama je zaradila.

- Kao mama nekada. Nije birala poslove i sasvim smo pristojno živele. Znate, dok se nije razbolela, ja sam imala srećno detinjstvo. Od tada pa do danas, ovaj period mi izgleda najteži za nas. Posao sve teže mogu da nađem, cene iznajmljenih stanova su oko 150 evra, a ja i kad radim jedva mogu toliko da zaradim. Pravoslavna crkva nas na sve moguće načine pomaže, ali sve ima svoje granice - rekla nam je u nedavnom razgovoru Suzana moleći čitaoce "Vesti" koji u Novom Sadu imaju stan da im ga ustupi na besplatno korišćenje, a one čije su firme u ovom gradu da je zaposle.

Suzana će biti najsrećnija kada bude mogla da obezbedi punu egzistenciju majci i sebi. Uverena je da to vreme nije daleko i da će joj vrata sigurnog života otvoriti fakultetska diploma.

Razgovor sa Milojkom Vrhovac prekinuli smo pre nego što je rešila dilemu da li da odmah uplati kiriju i za naredni mesec ili da sečeka još nekoliko dana. Ova dilema može se nazvati i slatkom mukom u odnosu na beznađe u kome je bila pre objavljivanja apela i prvih odgovora.