Odahnuli Kukići i penzionerka iz Bazela

Samo dan pošto je Rada Milivojević iz Bazela poslala 300 evra 11-godišnjem Mihajlu Kukiću iz Prijedora, ponovo je otišla u banku i na istu adresu uplatila još 200 evra i tako okončala akciju Humanitarnog mosta.

Ne vidi na desno oko: Mihajlo Kukić

Skupljeno je 5.000 evra, računajući sve donacije u ovoj valuti, koliko je potrebno teško obolelom mališanu za transplantaciju rožnjače u Milanu.

U ovom gradu već je podvrgnut sličnim hirurškim zahvatima.

U trećoj godini oboleo je od leukemije. Transplantacijom kostne srži, a potom i jetre, i sve to o trošku italijanske vlade, malom Prijedorčaninu život je spasen.

- Kada sam poslala 300 evra čula sam se sa Mihajlovom majkom Sonijom. Ta žena je takav borac, a opet tako smirena dok razgovara da je to pravo čudo. Pričala mi je o sinu koji je prošao pakao i ona zajedno s njim, o odlučnosti da spreči da ostatak života, za koji se i sam tako malen borio, provede hodajući sa belim štapom... Evo, ni sada suze ne mogu da zaustavim...

Šta je to jadno dete moglo da zgreši pa da toliko pati? Kad su njegovi roditelji stigli greh da počine kad su se mladi venčali i svih zadovoljstava odrekli čim im se dete razbolelo? Kako ne mogu te životne nepravde da ispravim, Mihajla učinim zdravim i vratim sreću i spokoj u dom Kukića, onda bar mogu novčano da pomognem da se jedan zdravstveni problem na vreme reši... - pričala je vidno uzbuđena Rada Milivojević, penzionerka, koja je malom Prijedorčaninu najveći deo svog mesečnog prihoda darovala.

Odluku da u razmaku od samo 24 časa pošalje dve donacije donela je saznavši da za Mihajlovu trnsplantaciju nedostaje još 200 evra.

- Bilo mi je lakše da i ta nedostajuća sredstva pošaljem, pa makar morala i da pozajmljujem na kraju meseca, nego da svako jutro čekam da vidim u "Vestima" da li je akcija završena. Razmišljala sam kad sam ja tako opterećena, koliko su onda Kukići. Ovako sam bar vratila miran san i njima i sebi - rekla je novinarima Humanitarnog mosta ova plemenita čitateljka koja bi, da ima čarobni štapić, bolest proterala sa dece i mladih ljudi na celoj planeti.

I Sonija Kukić u Radi Milivojević vidi mnogo više od donatorke svog sina.
- Rada je žena koja bi mogla da se odrekne tri obroka dnevno, da živi na hlebu i čaju da bi pomogla nekom ko je u njen život ušao slučajno, preko novina. U njoj je toliko emocija da sve vreme akcije i ona preživljava radosti kad nam donacija stigne, zebnju kad se čini da donatori posustaju. I ja znam ponešto o njoj, pa i da joj je penzija za tamošnje uslove skromna, ali ona je i to malo spremna da podeli i veći deo pošalje nekom naše sudbine.

Mi ćemo pamtiti svakog donatora dok smo živi i biti im zahvalni koliko i italijanskoj vladi na finansiranju prethodne dve transplantacije. Rada Milivojević imaće posebno mesto, jer je označila kraj akcije i neizvesnosti, ponekad zaista nepodnošljive - kaže Sonija Kukić, kojoj su čitaoci "Vesti" skinuli veliki kamen sa srca i oslobodili je straha da će Mihajlo siromaštvo roditelja platiti vidom.