Živi jesu, dobro nisu

Među 15.000 Pešteraca koji su 50 dana odsečeni od sveta muku muči i nekoliko "junaka" našeg Humanitarnog mosta kojima su čitaoci "Vesti", "od Čikaga do Sidneja, prošle godine pomagali da kupe kravu, nabave ogrev, lekove, sagrade kuću, prežive tešku bolest...

Pomoć stizala celo proleće: Marica Popadić sa sinom, ćerkom i poštarom

 

Blokada Peštera još traje i ne zna se kada će putari i Vojska Srbije pobediti snežne nanose mestimično visoke i po nekoliko metara. Od "naših" u najtežem položaju su starica Marica Popadić (86) iz sela Buđevo u opštini Sjenica, koja sa bolesnim sinom Srđanom (60) i retardiranom ćerkom Radovankom(45), okovana snegom i ledom, jedva preživljava. Trošnoj brvnari nemoguće je prići, niti je iz nje moguće bilo kuda otići. Prošle godine, u našoj akciji, čitaoci "Vesti" kupili su Marici kravu, a prikupili su joj i 2.000 evra da popravi krov, dovede vodu, kupi namirnice i lekove...

- Živi su i bolesni, iz kuće ne izlaze, sneg im je skoro do krova, i do štale se teško probijaju, voda im se zaledila, tope sneg i tako gase žeđ, zvali smo više puta štab u Sjenici i tražili pomoć, ali put do njihovog sela još nije raščišćen, taman krenu, a oluja ponovo dune i sve zatrpa, ponestaje im hrane, lekova i ogreva, više im, koliko znam, ne radi ni mobilni telefon - kaže nam Radoje Kuč, poštar iz takođe zavejanog pešterskog sela Dolići.

Još uvek u blokadi: Porodica Romčević

 

On je bio na usluzi novinarima, donatorima i štićenicima Humanitarnog mosta iz svog zavičaja tokom proteklih akcija.

- Ja sam u paklu skoro mesec i po dana. Deca, Elvis, Enisa i Elma ne idu u školu, ponestalo nam je hrane, nemamo ni vode, kuća nam prokišnjava, zbijemo se pored šporeta i sa strepnjom čekamo svaki novi dan... Samo jednom uspeo sam da se, uz pomoć dobrih ljudi, motornim sankama probijem do varoši i obiđem najmlađeg Samira koga su privremeno usvojili humani ljudi, supružnici Hajro i Hafiza Hadžajlić iz Sjenice. Samiru je dobro i toplo, ima svega, ali uželeo se brata i sestara, a i oni njega, ne znam kada će se ponovo sresti. Navikli smo na duge i hladne zime, ali ova je najgora - kaže Nazif Karišik, kome su, nakon što ga je sa četvoro sitne dece ostavila supruga i preudala se u susedno selo, čitaoci "Vesti" sakupili 7.000 evra za izgradnju kuće koju će započeti ovog proleća.

Odsečen od sveta je i Dušimir Vuksanović (66) iz Pačevine podno Golije, težak bolesnik, koji je preživeo moždani udar i koji živi bez igde ikoga. Do Dušimira se ne može ni terenskim vozilom, ni zapregom, ne javlja se ni na mobilni telefon. Ipak, preko njegovih komšija uspeli smo da saznamo da nije životno ugrožen, ali da mu zdravstveno stanje nije najbolje. Da nije komšija koje mu pomažu, teško da bi preživeo ovu surovu zimu.

Za Dušimira se ovih dana raspituje njegov prijatelj Gvozden Paunović iz Čačka, koji povremeno živi i u Švedskoj. Gvozden je prošle godine sa unukom došao u Pačevinu i bolesnom Dušimiru ostavio 1.300 evra da mu bude za lečenje, ogrev i lekove.

- Želim ponovo da dođem u Pačevinu i vidim šta je sa Dušimirom - kaže Gvozden.

- Dušimir je zavejan i mi iz njegovog komšiluka ne možemo do njega, živ je, ali i bolestan. Čim se vreme prolepša i putevi raščiste, posetićemo ga, tada će moći da dođe i njegov prijatelj iz Čačka - kaže Branko Marković iz Pačevine novinarima "Vesti" koji su pokušavali da saznaju šta je sa štićenicima Humanitarnog mosta, uvereni da su s brigom mislili na njih i naši čitaoci koji su im nesebično pomagali.
 

I drugi zavejani Na Pešteru su zavejani i braća Izo i Izet Ramičević iz sela Bioci kojima su čitaoci "Vesti", nakon što im je izgorelo sve što su imali, prošlog leta pomogli da sazidaju nove kuće i usele se u njih. Oni su dobro, a dobro je i porodica Numanović iz Svračišta u opštini Tutin koja je tek nedavno oslobođena od snežnih okova. Ovoj porodici sa četvoro male dece, koja je živela u truloj baraci, čitaoci "Vesti" pomogli su da pre zime sagrade skromnu kuću. - Da smo ostali u staroj kući, ko zna da li bi preživeli ovako tešku zimu i mrazeve, više puta smo se molili bogu za sve one koji su nam pomogli - kaže glava porodice Hazbija Numanović. Sestre Radetić na radnom zadatku Ostaju na Giljevi: Miroslava i Slobodanka Na svom radnom zadatku su i poslednji pešterski nomadi, 71-godišnja Miroslavka Radetić i njena dve godine mlađa sestra Slobodanka. Vreme provode u bačijama, posebno građenim kolibama, i motre na svoja stada. Nazad ne mogu, a i kada bi mogle da se probiju kroz smetove ostale bi na Giljevi, uvereni su oni koji po planinama obilaze zavejane i pokušavaju da im dopreme hranu i toplu odeću i obuću. Pripremile su se sestre Radetić za dugu i hladnu zimu, a iskustvo stečeno u proteklim decenijama naučilo ih je kako da nadmudre ćudi prirode.