Kada ima ogreva, nema zime

Udruženje srpske bratske pomoći iz Kanade nije zaboravilo svog štićenika 37-godišnjeg Aleksandra Čolića iz sela Ljubesela kod Topole, obolelog od ubrzanog starenja mozga, kao ni zadato obećanje da će mu na svaka tri do četiri meseca uputiti pomoć.

NIJE IZOSTAVLJEN: Aleksandar Čolić sa mamom

 

Tako je u skromni dom Čolića stigao novčani prilog ovog Udruženja u vrednosti od 29.000 dinara (oko 275 evra).

- Svim članovima Udruženja srpske bratske pomoći iz Kanade, kao i njihovom predsedniku Branislavu - Banetu Živanoviću iz Toronta želim da se zahvalim do neba što nastavljaju da se zalažu za nas, pomažu i brinu o nama. Njihova pomoć nam zaista mnogo znači i verujte da nam je i ovog puta stigla u pravi čas. Posla nema, dnevnice svuda jako male, a životne i druge namirnice veoma poskupele. Upravo to je i bio razlog što nismo mogli da kupimo drva i već sam bila u blagoj panici šta ćemo i kako ćemo, kad stiže pomoć ovih dobrih ljudi. Istog momenta sam otišla i kupila ogrev. Da to nisam učinila, ne znam kako bismo izašli na kraj sa zimom i ovim snežnim mećavama koje su paralisale celu Srbiju. Ne smem ni da pomislim šta bi sa nama bilo. Pored te goleme brige, Aca je zbog prirode svoje bolesti, tačnije sve slabijeg kretanja i koordinacije pokreta, uspeo da se ispeče na šporet, pa me je i to veoma potreslo. Hvala Bogu sada je sve u redu - kazala je Ljiljana Čolić, koja leti radi za nadnicu u poljoprivredi, a zimi čisti tuđe stanove i neguje nepokretne bolesnike kako bi ona i Aca imali za ono najosnovnije.

Ipak, to često nije dovoljno zbog čega im je pomoć humanih zemljaka u mnogim prilikama i te kako dobrodošla i pomogla im da ne dođu do samog ruba egzistencije, ali i da Acu održe u životu.