Čovek velike duše i darežljive ruke

Koliko je srce 90-godišnjeg penzionera Đorđa Čordaševića iz Toronta, najbolje govore njegova dela. Božićnim paketićima obradovao je preko stotinu mališana predškolskog i osnovno školskog uzrasta iz četiri izbeglička kampa na periferiji Beograda, za Savindan je obukao od glave do pete i mlado i staro u kampovima na Vidikovcu, gde ga doživljavaju kao člana porodice, ali i u Mirijevu, čiji su žitelji takođe osetili blagodeti njegovog dobročinstva.

Slika iz albuma: Đorđe Čordašević sa porodicom Stojković

 

Reporteri "Vesti" bili su izvršioci njegove humane misije, o čemu ste mogli da čitate u reportažama na stranicama Humanitarnog mosta.

U međuvremenu, ovaj starac po godinama, mladić po duhu, a dete po radosti kojom zrači dok sa dna života izvlači porodice ili pojedince imao je pune ruke posla. Umesto da se odmara nakon pakovanja i otpremanja ogromnih paketa, on je iz Toronta slao na kućne adrese novčane donacije.

Petoro štićenika Humanitarnog mosta dobilo je po 50 kanadskih dolara. U pitanju su samohrana majka četvoro dece Mileva Milošević iz Prelova kod Višegrada, Dragica Anđić iz Bijeljine koja sam podiže ćerku, baka Ivanka Rankić iz Srebrenice, koja je nakon smrti sina podigla dve unuke, Desanka Božić iz Vardišta kod Višegrada, teško psihički obolela i Olga Stojković, koordinator izbegličkog kampa smeštenog u beogradskom naselju Vidikovac.

Ostali bez hranioca: Mileva Milošević sa decom

 

Razlozi zbog kojih je Đorđe Čordašević poželeo da obraduje upravo ove hrabre žene su brojni. Za Milevu Milošević dovoljno je reći da su ona i njena deca, 18-godišnji Ratko, dve godine mlađi blizanci Zoran i Dragan i 15-godišnja ćerka Milijana, učenici Srednjoškolskog centra u Višegradu, ostali bez glave porodice oca Petra Miloševića koji je umro pre više od godinu dana u 59. godini života. Svi pokušaji da porodici obezbede bar približne uslove života kao u vreme kada su živeli u Konjicu, nisu urodili plodom. Prognanička tuga i nemoć slomili su mu srce.

To nije pošlo za rukom ni tamničarima u hrvatskim logorima gde je proveo tačno 968 dana, pa je posle bekstva iz logora otišao u prve borbene redove Vojske Republike Srpske. I dok je živeo u rodnom Konjicu, i kasnije, kad je sa porodicom došao u Višegrad, Petar je dobrovoljno davao krv, čak više od 100 puta. Sećanje na njega budi tugu kao i ponos njegovih najmilijih, ali i čitalaca "Vesti" koji su ga lično upoznali ili kroz telefonske razgovore i pisma.

Dragica Anđić postala je samohrana majka četvorogodišnje Anđele pod drugačijim životnim okolnostima. Istina, njen nevenčani suprug nije napustio ovaj svet, ali jeste Dragicu i Anđelu, ostavivši ih da se same bore kako znaju i umeju. Uprkos tom nemilom životnom događaju, Dragica je uspela da svoj život dovede u red, a Đorđe Čordašević se uvek potrudi da njenu ćerkicu obraduje. Tokom dva poslednja boravka u Beogradu posetio ih je u Bijeljini i svom rodnom gradu. Uvek je nosio pune torbe, ali je i na licu mesta ispunjavao želje male Anđele, kupivši joj potpuno neplanirano bicikl.

Ivanka Rankić, 67-godišnja majka srca slomljenog od pogibije sina Nenada početkom rata i brižna baka koja se i danas stara o dve unuke, Branki i Danki, čija se majka preudala i napustila ih, teško je bolesna i već više od dve godine češće je u bolnici nego kod kuće. Starija unuka Branka se u međuvremenu udala i započela novo životno poglavlje, dok je njena mlađa sestra Danka otišla u Nemačku kod rođaka da završi školovanje.

- Šta da vam kažem, ostadoh sama. Bez obzira na prazninu u sebi koju više ničim ne mogu da popunim, Đorđe Čordašević uspeo je da me obraduje. Mnogo puta je to i ranije radio, čak mi je i lekove slao. Hvala mu što me nije zaboravio. Neko veče smo se čuli i razgovarali. Retko dobar čovek. Novac što je poslao potrošiću na lekove. Unuke su mi hvala Bogu dobro. Svaka je krenula pravim putem u srećniju budućnost. Jako sam ponosna na njih... - kazala je Ivanka Rankić, zaplakavši raznežena pažnjom Đorđa Čordaševića i potiskivanom čežnjom za unukama.

Sudbina Desanke Božić, njenog supruga i njihovo četvoro maloletne dece, koji žive u jednoj memljivoj i odavno zapuštenoj vojnoj baraci, jedna je od najtežih ispisanih na Humanitarnom mostu. Gordan, nekad najmlađi vojnik u Vojsci Republike Srpske i njegova supruga su teški psihički bolesnici i iz dana u dan sve manje sposobni da se brinu o svojoj maloletnoj deci - Slađanu, Mladenki, Željki i Srđanu, zbog čega je njihovo sutra veoma neizvesno. Nažalost, čitaoci "Vesti" ne mogu rešiti njihov problem. To su državne institucije i njihovim donatorima ostaje jedino da se nadaju da će adekvatno reagovati i sprečiti ono najgore.

Život u paklu: Porodica Božić

 

Novčani dar Đorđa Čordaševića je poruka bračnom paru Božić da ima ljudi kojima je stalo do njih i da moraju smoći snage da pobede nemir u sebi koji vodi u bezdan ne samo njih nego i nedužnu decu.

Ovi nesrećnici zahvalili su se dragom čika Đorđu, poželevši mu dobro zdravlje i sreću.
 

Anđeli za biblioteku Kao rođeno unuče: Anđela Anđić Nedugo po prispeću prvog novčanog priloga iz Toronta, Dragici Anđić je stiglo novih 50 kanadskih dolara. - Pismom sam se zahvalila Đorđu Čordaševiću. Deo je napisala Anđela. Naučila je sva slova, piše i čita bolje od većine prvačića. Napisala je da sam obećala da ću je učlaniti u biblioteku i već sutradan stiglo je 50 dolara i poruka da je to za Anđelino učlanjenje u biblioteku - priča majka Dragica. Prilog "Svetom Luki" Đorđe Čordašević uputio je 100 dolara samohranoj majci Milki Karanović iz svoje rodne Bijeljine, a prilog od 50 dolara Ambulanti milosrđa "Sveti Luka" u Beogradu na njihovu adresu. Naknadno je stigla i torba lekova koja im je uručena zajedno sa medikamentima Humanitarne asocijacije "Dunav" iz Pariza na čelu sa Zade Đurović.