I traktor Narančićima na dar

Bračni par Mira i Dušan Narančić, te njihovo devetoro dece iz ličkog sela Doljani, dobili su i toliko željeni i prekopotrebni traktor. Zemljaci u Kanadi, okupljeni iz više tamošnjih gradova i mesta u zavičajnu organizaciju Ličko prelo u Hamilton, ispunili su obećanje koje je ovoj povratničkoj familiji preneo Stevan Vujičić kad je leta 2011. posetio rodnu Liku. Sakupili su dovoljno novca kako Narančići više nikoga ne bi morali moliti da im uzore baštu ili njivu.

Majka ustala uz štake: Mira Narančić sa decom

Dugo po povratku iz višegodišnjeg izbeglištva, obećanja je bilo odasvud ali pomoći niotkud. Stigao bi po koji paket, ponekad i malo pilića, ali njihove trajne životne probleme niko u državi nije rešavao. I tako sve dok priča o porodici na rubu gladi nije stigla do srpske dijaspore, posredstvom "Vesti".

Od tog momenta do Narančića stiže novac za gradnju započete štale. Dovršena je i mnogi kažu, kad je reč o manjim domaćinstvima, najmodernija u Lici. Zatim je novac stigao za stoku, imaju trenutno oko 50 grla - kravu, tele, ovce, jaganjce i koze. Traktor je, kao šlag na torti, za njihovo uspinjuće domaćinstvo.

- Oni koji nam nisu morali dati ništa iz svog džepa već samo za nas odraditi posao za koji primaju platu, ništa nisu učinili. Ali zato jesu naši ljudi u svetu koji od svojih usta odvajaju da bi nam pomogli. Šta reći o onima koji nam napišu pismo i pošalju 20 evra ili dolara? Neki su čak i više puta to uradili.

Jasno je da ti ni za sebe nemaju dovoljno. Kako je samo veliko srce u tih običnih malih ljudi od kojih su se neki u tuđini dobro snašli, dok neki i tamo samo preživljavaju - ne može Dušan da nahvali dobre ljude zbog kojih je živnula njegova porodica, ali i imanje.

U traktoru pravi planove: Dušan Narančić

Brekće traktor po dvorištu. Dušan ga vozika, proverava, srećan pri pomisli koliko će da im valja. Sve je već isplanirao - i koliko mu treba semena i šta će na kojoj parceli da poseje, koliko će u proleće jaganjaca da proda i svinja da kupi. Od povratka ni jednu svinju nije uhranio jer nije imao čime.

- Biće svega. Ni pedalj od sedam hektara naše zemlje neće biti neobrađen. Imaćemo dovoljno hrane za stoku i mleka za prodaju. Biće i mesa za sve nas. A onda ću da vidim šta bi valjalo specijalizirati, čemu dati prioritet - brižljivo planira Dušan budućnost svoje familije.

Jedan od Mirinih i Dušanovih sinova, 15-godišnji Nemanja, završio je jednogodišnji kurs za uzgoj pčela, pa su Narančići prve zametnuli. Biće, kažu, zarade i s te strane. Med se u Hrvatskoj odlično prodaje, mnogo ga ide i u izvoz. Nedavno se jedan njihov komšija vratio u rodni kraj iz Zagreba kad je otišao u penziju, uzgaja lavandu i razvija pravu malu industriju raznih proizvoda od te biljke, Narančići su odlučili da i oni tako nešto probaju.

- Naša je ideja da od lavande radimo sve ono što se može od sokova koji se iz nje iscede, ali i da naše pčele na njoj pasu. Med od lavande je retkost i visoka mu je cena - Nemanjina je ideja o jednoj od specijalističkih proizvodnji u porodici Narančić.

Živnula je i Mira. Majka devetoro dece, nakon loma noge, počela je da hoda. Sa štakom, istina, ali već i napolje izlazi. Htela bi da pomuze kravu, ovce i koze. Hoće da kuva. Dušan i deca joj ne daju. Preuzeli su sve njezine poslove kako bi se što uspešnije oporavila.

Samo tako složna porodica može prebroditi sve nedaće, jer i zemljaci u dijaspori znaju da vredi ulagati u one koji će iskoristiti šansu i iz siromaha preći u red domaćina.