I traktor Narančićima na dar

Dugo po povratku iz višegodišnjeg izbeglištva, obećanja je bilo odasvud ali pomoći niotkud. Stigao bi po koji paket, ponekad i malo pilića, ali njihove trajne životne probleme niko u državi nije rešavao. I tako sve dok priča o porodici na rubu gladi nije stigla do srpske dijaspore, posredstvom "Vesti".

Od tog momenta do Narančića stiže novac za gradnju započete štale. Dovršena je i mnogi kažu, kad je reč o manjim domaćinstvima, najmodernija u Lici. Zatim je novac stigao za stoku, imaju trenutno oko 50 grla - kravu, tele, ovce, jaganjce i koze. Traktor je, kao šlag na torti, za njihovo uspinjuće domaćinstvo.

- Oni koji nam nisu morali dati ništa iz svog džepa već samo za nas odraditi posao za koji primaju platu, ništa nisu učinili. Ali zato jesu naši ljudi u svetu koji od svojih usta odvajaju da bi nam pomogli. Šta reći o onima koji nam napišu pismo i pošalju 20 evra ili dolara? Neki su čak i više puta to uradili.

Jasno je da ti ni za sebe nemaju dovoljno. Kako je samo veliko srce u tih običnih malih ljudi od kojih su se neki u tuđini dobro snašli, dok neki i tamo samo preživljavaju - ne može Dušan da nahvali dobre ljude zbog kojih je živnula njegova porodica, ali i imanje.

Brekće traktor po dvorištu. Dušan ga vozika, proverava, srećan pri pomisli koliko će da im valja. Sve je već isplanirao - i koliko mu treba semena i šta će na kojoj parceli da poseje, koliko će u proleće jaganjaca da proda i svinja da kupi. Od povratka ni jednu svinju nije uhranio jer nije imao čime.

- Biće svega. Ni pedalj od sedam hektara naše zemlje neće biti neobrađen. Imaćemo dovoljno hrane za stoku i mleka za prodaju. Biće i mesa za sve nas. A onda ću da vidim šta bi valjalo specijalizirati, čemu dati prioritet - brižljivo planira Dušan budućnost svoje familije.

Komšijska solidarnost   Dušan će imati dovoljno trave za svoju stoku i na livadama i oranicama zemljaka koji se još nisu vratili iz izbeglištva. Među njima postoji racionalna solidarnost, kada oni koji nisu kod kuće besplatno ustupaju svoju zemlju za košnju onima koji su se vratili u zavičaj. Za mnoge je to jedini način da im livade i oranice ne zarastu u šikaru.   Narančići tako imaju ispunjena dva temeljna uslova za napredno stočarstvo - modernu i prostranu štalu te mnogo hrane za stoku. Ali sada i traktor sa kosilicom. Nadaju se da će doći i do balirke za travu i seno.   Dođite nam, braćo i sestre!   - Kad pogledam u ovaj traktor, pred očima mi promiču slike ljudi s kojima sam živeo, a koji su sada u Kanadi. Jedino sam video Stevana Vujičića kad nas je letos posetio. On je iz Korenice. Pričao mi je da samo Koreničana u Ličkom prelu ima 50-ak. Koje god prezime pomene, bar nekog iz te familije znam i selo odakle je. Podum, Založnica, Rudopolje, Crna Vlat... tu su, nadomak Doljana.   Ja im poručujem da i oni nedostaju nama koji smo ovde ostali koliko i njima mi i njihova ognjišta. Mi nismo u prilici da rešavamo njihove probleme, ali ovde smo, bar što se moje kuće tiče, da ih dočekamo kao najrođenije, kao braću i sestre - poručio je Ličanima u Kanadi Dušan Narančić sa rodne grude.

Jedan od Mirinih i Dušanovih sinova, 15-godišnji Nemanja, završio je jednogodišnji kurs za uzgoj pčela, pa su Narančići prve zametnuli. Biće, kažu, zarade i s te strane. Med se u Hrvatskoj odlično prodaje, mnogo ga ide i u izvoz. Nedavno se jedan njihov komšija vratio u rodni kraj iz Zagreba kad je otišao u penziju, uzgaja lavandu i razvija pravu malu industriju raznih proizvoda od te biljke, Narančići su odlučili da i oni tako nešto probaju.

- Naša je ideja da od lavande radimo sve ono što se može od sokova koji se iz nje iscede, ali i da naše pčele na njoj pasu. Med od lavande je retkost i visoka mu je cena - Nemanjina je ideja o jednoj od specijalističkih proizvodnji u porodici Narančić.

Živnula je i Mira. Majka devetoro dece, nakon loma noge, počela je da hoda. Sa štakom, istina, ali već i napolje izlazi. Htela bi da pomuze kravu, ovce i koze. Hoće da kuva. Dušan i deca joj ne daju. Preuzeli su sve njezine poslove kako bi se što uspešnije oporavila.

Samo tako složna porodica može prebroditi sve nedaće, jer i zemljaci u dijaspori znaju da vredi ulagati u one koji će iskoristiti šansu i iz siromaha preći u red domaćina.

POZIV DONATORIMA   Ako želite da se uključite u neku od akcija Humanitarnog mosta, javite se na e-mail adresu: hmost@frvesti.com. Dobićete adresu i broj telefona porodice kojoj želite da pomognete i dogovoriti se sa njima o načinu dostave donacije. Informacije možete da dobijete i od novinara Humanitarnog mosta telefonom na br.: +381 11 31 93 771 i +381 11 31 90 924.