Na Svetog Jovana u mislima sa najmilijima

Izbeglica iz Vrgin Mosta, a poslednjih decenija u Oslu gde živi i radi, Ljuban Krasulja odlično zna šta znače patnja i izbeglička kora hleba jer je skoro pola ratnih godine proveo po hrvatskim zatvorima, a zatim, sve dok se nije dokopao Norveške, proživljavao tužnu, jezivu prognaničku sudbinu oko 200.000 Srba iz Hrvatske.

POSLAO 3000 KRUNA: Ljuban Krasulja

- Moje darivanje je simbolično, a ide preko "Vesti" kako bih vam se i na ovaj način zahvalio u svoje i ime svih mojih Krajišnika za sve što činite za nas. Nažalost, sve manje je ljudi i medija koji nas nisu zaboravili. "Vesti" su možda jedine novine koje imaju hrabrosti da pišu istinu - kaže Ljuban.
 

Međutim, ni Ljuban nikada nije zaboravio svoju Krajinu, ali i muke bivših logoraša pa je već običaj da daruje Udruženje logoraša, organizaciju koja okuplja sve nesrećnike koji su tokom ratova bili zatočeni po Hrvatskoj i Bosni.

Predsednik ovog Udruženja Petar Fjodorov, primajući 1.000 norveških kruna, kaže da mu je Krasuljin prilog ove godine potrebniji nego ikada.

- Pre nekoliko meseci su nas isterali iz prostorija u Crvenom krstu Srbije, jer više nisam imao para da plaćam kiriju. Crveni krst više nije humanitarna, već profitabilna organizacija - kaže ogorčeno Fjodorov koji sada Udruženje vodi iz svog stana.

- U kuću sam prebacio i našu arhivu, 4.600 dosijea nekadašnjih logoraša. U jednom od njih je i Ljuban koji nas nikada nije zaboravio i na tome mu veliko hvala - kaže Fjodorov.

Iznos od 2.000 norveških kruna, Krasulja je namenio svojoj kumi Vesni Krasulji, koja od 1994. godine sama podiže kćerku, sada 17-godišnju Ljubomirku.

- Njen suprug Ljubiša je poginuo u Vrgin Mostu, a ova nesrećna žena je godinu dana kasnije sa bebom morala da beži zbog "Oluje". Danas živi sa svekrom i svekrvom u Pančevu. Uveren sam da će mnogo više od novca, Vesni značiti ova pažnja i saznanje da nisu zaboravljene - kaže Vujadin Poloja, rođak koji je umesto udovice palog borca podigao novac u Dopisništvu "Vesti" u Beogradu i dodaje da Vesna ne samo što nema para da ode dalje od Pančeva, već se i ne snalazi dobro u Beogradu.
 

Srbija u srcu   Ljuban Krasulja kaže da ga najviše boli što se o Srbima i dalje govori u pežorativnom kontekstu: - Zar je moguće da smo i dalje ratni zločinci mada nam nije dokazana krivica, već samo patnja? Mada sam hiljade kilometara daleko od rodne kuće i majke Srbije, nikada neću zaboraviti svoj narod i svoje korene.  Od penzije za račune   Petar Fjodorov Petar Fjodorov priča da se sve ove godine snalazio kako je znao i umeo da Udruženje logoraša ne prestane da postoji. Međutim, kaže, sve je teže. - Bukvalno niko nas ne pomaže, a ja sam neretko, da bih platio telefonske ili komunalne račune, novac obezbeđivao od svoje penzije. I dalje zbog toga imam probleme sa porodicom koja me pita da li sam lud. Ma nisam lud, ali nemam drugu opciju - veli Fjodorov.