Posle dve transplantancije, uz vašu pomoć, biće to treća sreća

Zahvaljujući Italijanima, Mihajlu Kukiću, obolelom od leukemije, život je spasen, a da bi sačuvao vid potrebno mu je 5.000 evra koje roditelji nemaju.

DEČAK SA JEDNOM ŽELjOM: Mihajlo Kukić

Jedanaestogodišnji Mihajlo bio je dvomesečna beba kada mu je na Institutu za majku i dete u Novom Beogradu utvrđena teška dijagnoza - leukemija.

Da bi se bolesti stalo na put, kao trogodišnjem dečaku završena je transplantacija kostne srži u Italiji, pošto su sve druge terapijske metode iscrpljene.

Samo godinu dana kasnije, Mihajlu je izvršena i transplantacija jetre.

Tako njegovi roditelji Sonija i Milenko vode borbu za ozdravljenje sina jedinca gotovo od njegovog rođenja.

Sada je na redu transplantacija rožnjače, a oni se sa istim žarom bore da mu spasu vid kao nekada život.

Zato se majka Sonija raduje svakom novom danu svog deteta, na njenom licu uvek je osmeh, a optimizam kojim zrači širi se i van zidova njihove kuće. Kaže da je svesna da će tek za nekoliko godina lekari sa sigurnošću moći da kažu da je njen Mihajlo dobio sve bitke u jedanaestogodišnjem ratu sa opakom bolešću. Ali, ona sluša glas svog srca i on joj govori da je najteže iza njih i da je život trijumfovao.

U poslednje vreme situacija je počela da se komplikuje. Iskusni Kukići problemu su odmah pogledali u oči i počeli da traže način da ga rešavaju. Pregled je pokazao da Mihajlo ima teško oštećenje rožnjače na oba oka, što je posledica raznih hemioterapija, zračnih terapija, ali i sadašnjih medikativnih.

- Moj sin i dalje lekove uzima svakodnevno, ujutro i uveče. Kad mu je jetra stradala mogla sam da razumem. Iskreno, teže je shvatiti zašto neki lekovi pogubno utiču na vid. Sada mu na svakih sat ukapavam veštačke suze u oči.

Prve transplantacije: Mihajlo sa bolničarem

Pre dve godine bili smo u Milanu, gde su obe transplantacije obavljene i lekari su nam savetovali da Mihajlo bude podvrgnut i trećoj - transplantaciji rožnjače. Vid mu je svakog dana sve slabiji...

Jasno je nama da je to jedino rešenje, ali košta 5.000 evra, bez troškova hospitalizacije za koju se ne zna koliko bi trajala - priča Sonija.

Mihajlove brojne specijalističke preglede u Beogradu uglavnom refundira Fond zdravstvenog osiguranja Republike Srpske, doduše sa zakašnjenjem, ali je u slučaju hitnosti bilo i privatnih pregleda koje su Kukići uz putne troškove plaćali sami.

Troškove za transplantaciju kostne srži i jetre u Italiji snosila je regija Lombardija. Sada traže donatore za transplantaciju rožnjače. I veoma im se žuri.

Kukići novac za operaciju svog sina nemaju. Otac Milenko, koji je ratni vojni invalid Vojske Republike Srpske, prima skromnu penziju i nastoji na sve moguće načine da obezbedi sinu skupe lekove.

- Mihajlo je sklon infekcijama. Zbog bolesti nije primao potrebne vakcine i zato najviše vremena provodimo u kući izbegavajući bilo kakve skupove na javnim mestima. Ne može ni redovno da pohađa školu, pa sam i uz našu pomoć uči osnovne stvari koje njegovi vršnjaci savladaju na nastavi - kaže Sonija Kukić, koja zbog Mihajlove bolesti ne može da radi:

- Celi dan sam sa njim kako bih mu terapiju dala na vreme, učimo zajedno, igramo razne društvene igre. Tako i primećujem da svaki dan gubi vid, što mi uvećava zebnju koju sve teže skrivam iza osmeha...

Mihajlo je već dovoljno veliki da i sam zna čemu vodi sve teže prepoznavanje brojeva i slova, iako sveske i knjige prinosi na nekoliko centimetara od lica. Zato ne čudi da mu je u ovim pretprazničnim danima najveća želja da vid popravi. Uveren je da će tada moći redovno da ide u školu sa drugarima.

- Voleo bih da se mogu družiti sa decom, ići u školu, da mogu videti sitna slova i sve što učiteljica piše na tabli - kaže Mihajlo i dodaje da u komšiluku ima najboljeg druga koji isto nosi naočare.

Često dođe, donese igračke pa se zajedno igraju, uče, gledaju crtaće i razmenjuju dečje priče.

To su najveća uživanja ovog dečaka koji se u svojoj prvoj životnoj deceniji najčešće družio sa lekarima i medicinskim sestrama, dane i mesece provodio u operacionim salama i bolesničkim krevetima.

- Troškove terapija nekako uspevamo da pokrijemo uz pomoć prijatelja koji razumeju našu situaciju i dobrih ljudi koji su finansirali odlazak na kontrolne preglede u Milano prošlog leta - kaže Mihajlova majka.

Priča i da je dve elastične čarape koje Mihajlo nosi zbog limfa edema na desnoj nozi letos platila 240 evra i da to još Fond nije refundirao.

Mihajlu su u pomoć pritekli i učenici 10 prijedorskih osnovnih škola, koji su sa svojim nastavnicim proteklog leta organizovali humanitarni koncert, kako bi obezbediti bar mali deo sredstava potrebnih za nastavak njegovog lečenja. Na tom humanitarnom koncertu, pod motom "Budi mi prijatelj", prikupljeno je 1.500 KM.

Ovo je poziv vama, Mihailovim zemljacima iz dijaspore, da mu postanete prijatelj šaljući prilog za transplantaciju rožnjače i tako spasite vid. Evro po evro, dolar po dolar, franak po franak, dinar po dinar - eto 5.000 evra.