Provešće zimu siti u toplom domu

Ne prođe mnogo vremena, a da za dvanaestočlanu porodicu Stanojković iz sela Sušići kod Štrpca ne stigne pomoć plemenitih čitalaca "Vesti".

ZABRINUTI I SREĆNI: Porodica Stanojković

Izuzetka dakle, nema ni ovog puta, jer je nedavno posredstvom naše Redakcije stigla donacija vredna 450 australijskih dolara koju su im uputili njihovi redovni dobrotvori Milan i Dragan iz Liverpula.
 

Ovaj novčani prilog dobrotvora iz daleke Australije već je stigao Stanojkovićima na kućnu adresu.
 

- Kako da se zahvalim Milanu i Draganu za sve što su dosad učinili za nas i što nastavljaju da čine, ni sama ne znam. Hvala im do neba, ostaćemo njihovi večiti dužnici. Želimo im mnogo sreće, zdravlja i lepih trenutaka u životu ispunjenih ogromnom radošću. Još mi je teško da poverujem da nam je toliko dobrih ljudi u poslednje vreme priteklo u pomoć. Pomogli su nam da koliko-toliko stanemo na svoje noge, a onda nastavili da nam pomažu da ponovo ne krenemo nizbrdicom. Istina je da kada imate desetoro dece, svaka para se teško zadržava u rukama, jer decu treba nahraniti, uvek nekom zatreba nešto od obuće, odeće, školskog pribora i eto neplaniranih troškova. Da ne govorim sada kada je zima na pragu o virusima i gripu koji dečica zakače, pa onda treba ići i u kupovinu lekova i odvesti ih kod lekara - ispričala je stub kuće Stanojkovića, majka Ljiljana, a potom nastavila:

- Istina je, nažalost, ta da smo morali da čekamo socijalnu pomoć, ni sama nisam sigurna koliko bi nas danas bilo. Ne znam da li bi Radovan bio još sa nama, jer i pored nege koje mu pružam i svih mogućih pregleda na koje ga vodim i gde najviše donacija potrošim, nikako da krene nabolje. Dokle će tako biti ni sama ne znam. Nadam se samo da neće doći do nekog pogoršanja. Stvarno sam već po ko zna koji put ostala sam bez reči. Meni je lakše da pokucam na sva vrata tražeći ostvarivanje nekog prava kad znam da mi je čovek za leđima, a muška glava u kući deci je veći autoritet i od najstrože majke.
 

Kako dvanaestoro Stanojkovića žive u kućerku od 30 metara kvadratnih, veličine nečije spavaće sobe, pri tom sagrađene od oplate, a ne čvrstog materijala, teško je i da zamisliti kako rešavaju probleme sa kojima se svakodnevno suočavaju.

Celokupna situacija je posebno pogoršana pre nešto više od godinu dana kada je otac Radovan povređen i od tada nikako da se oporavi i počne ponovo da privređuje. Ono što je, međutim, sasvim sigurno jeste da u domu Stanojkovića vlada izuzetna sloga, poštovanje i uzajamna briga.

Baš onakva kakva se danas u mnogim domovima, sa manje dece i više stambenog prostora i novca, teško nalazi. Najstarija Ankica, kojoj je 19 godina, 18-godišnja Zorica, 17-godišnji Jovica, 12-godišnji Nenad, 11-godišnji Andrej, 10-godišnja Andrijana, devetogodišnja Natalija, šestogodišnji Darko, petogodišnji Jugbogdan i dvogodišnja Anđelija, srećni su što imaju jedni druge, lepo se slažu, skromni su i zahvalni za sve što imaju. Što je tek prava retkost, u odnosu na svoje vršnjake.

Ovakva harmonija u domu Stanojkovića, dirnula je mnoga srca plemenitih čitalaca "Vesti" iz daleke Australije, poput Milana i Dragana iz Liverpula, pa zato i ne čudi što im pomoć vrlo često stiže i to onda kada im je najpotrebnija.