Ne dajmo raku da pusti nove krake

Od 19. septembra, kada je 20-godišnji Lazar Petković iz Banje Koviljače trebalo da krene u Moskvu na biohronu terapiju, jedinu preostalu metodu u lečenja recidiva raka testisa, od koga je oboleo još u četvrtoj godini života, svaki dan je dug kao godina njegovoj majci Verici.

Ne predajem se: Lazar Petković sa sestrom

Strah da će odlaganje terapije dopustiti ovoj podmukloj bolesti da još dalje i dublje pruži svoje krake i isisa život iz njenog prvenca, kao da je vetar razneo celom planetom, pa je u prošloj nedelji stiglo donacija gotovo u istoj vrednosti kao u prethodne tri sedmice.
Na kućnu adresu Petkovića najpre je stiglo 500 evra koje je poslala Marija Petrović iz Kasela.

- Gospođa Marija uspela je svojim smirenim glasom i pričom o životu koji je u njenih 80 godina nije uvek mazio, da mi bar malo olabavi okove straha od kojih me sve boli, od mišića na rukama i nogama pa sve do srca. I glas mi je utanjio, ne mogu normalno da razgovaram ni sa decom, mužem, donatorima, komšijama. Poput robota obavljam kućne poslove. Nisam mogla ni gospođi Mariji da objasnim odakle toliki strah kad se Lazar dobro oseća i nema nijednog simptoma pogoršanja. Ova divna žena razumela je da majka o deci ne razmišlja racionalno, posebno ona koja se 16 godina borila da sina sačuva. Hvala joj na ovoj vrednoj donaciji, na razumevanju za našu finansijsku situaciju i moju materinsku brigu - priča Verica Petković, veoma zadovoljna što je Marija Petrović, rodom iz Osijeka, prihvatila poziv da na proleće i tokom leta bude gost u njihovom domu.

Za razliku od Marije Petrović, čiji se dolazak očekuje i povezuje sa Lazarevim izlečenjem, tako da će joj on pokazati lepote kraljevske banje, Petkoviće su već posetili donatori iz Hanovera. Anka Marinković doputovala je iz Nemačke i donela 350 evra koje su ona i suprug Jovan prikupili sa prijateljima i parohijanima Srpske pravoslavne crkve Sveti Sava u gradu gde žive i rade.

- Nisam mogla da se načudim kad sam saznala da su Marinkovići, ne samo iz Banje Koviljače, nego i iz našeg komšiluka. Dešavalo se da kada dođu bude organizovan neki koncert ili akcija za Lazara, jer i finansijski mnogo jača porodica od naše petočlane sa jednom platom, teško bi podnela sve troškove 16-godišnjeg lečenja svog deteta. Ali, tek kad su u Nemačkoj videli apel u "Vestima" shvatili su da smo mi komšije, da nam je dogorelo do nokata i da se za nastavak Lazarevog lečenja ne može očekivati novac samo od lokalnih akcija. Pomogli su Lazaru i na tako neuobičajen način uspostavljeni su dobrosusedski odnosi među ljudima koji bi ostali stranci do kraja života da nije bilo "Vesti" - priča majka Verica, na koju je i ovaj susret delovao blagotvorno i probudio nadu da će Lazar na vreme stići u Moskvu.