Dečje rane najviše bole

Poželevši da obraduje četiri štićenika Humanitarnog mosta, anonimni donator iz Liverpula, predgrađa Sidneja, poslao je nedavno posredstvom Redakcije "Vesti" novčani prilog od ukupno 250 australijskih dolara. Od toga je 100 dolara namenio samohranoj majci Svjetlani Kljaić iz Sključana kod Kozarske Dubice, a po 50 dolara bratu i sestri Marku i Mariji Okuki iz sela Predolje, zatim đaku prvaku Kristini Ristić iz Krševice kod Bujanovca, kao i Karolini Janićević iz Berevca kod Štrpca.

Pored liste imena i iscrpnih podataka o onima kojima je uputio svoju pomoć, dobrotvor iz daleke Australije nije napisao ništa više, osim da ne želi da mu ime bude objavljeno. Nije ni morao, jer se lako da zaključiti da mu patnja deca najteže pada i da ga bole sve dečje rane.

Ali, pođimo redom. Nepokretna, danas 25-godišnja Svjetlana Kljajić muku muči da ponovo stane na noge, nakon što je preživela tešku i veoma retku neurološku bolest i u komi rodila ćerkicu Jovanu, zbog čega se ubraja u medicinske fenomene. U to vreme i sama je bila skoro dete, imala je nepunih 20 godina.

BILA SKORO DETE KAD SE RAZBOLELA: Svjetlana Kljajić sa ćerkicom Jovanom

Bratu i sestrici Okuka, koji imaju samo četiri i tri godine, zlehuda sudbina oduzela je najveći životni oslonac. Njihovi mladi roditelji Radenko i Danijela tragično su nastradali u saobraćajnoj nesreći nadomak Predolja, sela na sedam kilometara od Berkovića prema Stocu, prošlog oktobra.

OSTALI BEZ OCA I MAJKE: Marko i Marija Okuka

Osmogodišnja ljupka Kristina, jedina je preživela porodičnu tragediju u kojoj joj je očuh ubio majku, brata, sestru i baku, a nju teško ranio zbog čega je ostala bez jednog oka. Sada je đak prvak. Iako se lepo uklopila u odeljenje, posledice tog strašnog događaja još uvek nisu izbrisane. Govornu manu leče logopedi, ali veštačko oko će je uvek podsećati na dan kada je ostala siroče.

Naučiće da razgovetno govori: Karolina Janićević sa majkom Jelenom

Petogodišnjoj Karolini Janićević, kojoj su pre dve godine ugrađeni kohlearni implantati zbog obostrane gluvoće, izazvane jakim antibioticima, povratak sluha nije pomogao da izađe iz sveta gluvih.

Roditelji ove mala bistrooke devojčice nisu imali novca da joj omoguće celu postrehabilitacionu rehabilitaciju, zbog čega je nastavila da komunicira gestikulacijom, čita sa usana i ne služi se govornim aparatom.

Zahvaljujući čitaocima "Vesti" i njihovim donacijama ona je započela prošlog meseca i rehabilitaciju i resocijalizaciju, a posle tri nedelje reporteri "Vesti" bili su svedoci koliko je napredovala.

Sve ove kao pelin gorke činjenice teško da ikoga mogu da ostave ravnodušnim, kao što nisu mogle ni anonimnog donatora iz Liverpula, pa otuda i njegove želje da ih makar malo obraduje.

Koliko je u tome uspeo, potvrdio je staratelj malene Kristine Ristić, kada su mu novinari "Vesti" javili o prispeću novčanog dara i to u istoj nedelji u kojoj je preuzeo donaciju koju je Kristini darovala čitateljka iz Švedske.

Kako Kristina na kontrolu u Beograd dolazi tek za tri meseca, zavisno od toga da li će se ponovo javiti infekcije veštačkog oka, dogovoreno je da joj novac odmah bude prosleđen na kućnu adresu, što je i učinjeno.

RASTE KOD STARATELJA: Kristina Ristić sa ujnom Violetom

- Veliko i od srca hvala tom divnom čoveku koji je mislio na našu Kristinu.

Ovim novcem kupićemo ono što bude poželela.

Nema sumnje da će tražiti slatkiše koje obožava, ali i nešto od garderobe.

Čitaoci "Vesti" su je razmazili, pa joj haljinica nikada nije dosta. Istina, porasla je i treba joj ponešto za predstojeće hladne dane za školu, da bude lepa kako ona kaže, i utopljena i zaštićena od prehlade, kako mi kažemo - rekao je kroz osmeh Kristinin ujak Goran Ristić.

On je zadovoljan napretkom svoje male sestričine, kako u školi tako i kod logopeda kod koga je redovno vode, kao i na kontrolne preglede na jednu od beogradskih očnih klinika.